У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Марине Милановић, председника већа, Весне Мастиловић и Владиславе Милићевић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Вељко Михајловић, адвокат из ..., против тужених ББ, ВВ и ГГ, сви из ..., чији је заједнички пуномоћник Радиша Трифуновић, адвокат из ..., ради утврђења права својине, одлучујући о ревизији тужених, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 876/2023 од 20.02.2024. године, у седници одржаној 11.02.2026. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснована, ревизија тужених изјављена против става првог тачка један и четири изреке пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 876/2023 од 20.02.2024. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 876/2023 од 20.02.2024. године, ставом првим тачка један изреке, делимично је усвојен тужбени захтев тужиље и утврђено према туженима да је тужиља на основу стицања у породичној заједници и браку власник 19% непокретних и покретних ствари таксативно наведеним у том ставу. Ставом првим тачка два изреке, за веће тражење од досуђеног ставом првим тачка један изреке до потраживане 1/5 или 20% и власништва од 1/5 идеалне или 20% на кп бр. ... по култури њива 2. и 3. класе, долина, површине 2.80,85 ха уписане у лн бр. ... КО ... на име ББ из ... са 100/280 идеалних делова, тужбени захтев тужиље одбијен је као неоснован. Ставом првим тачка три изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тужиља тражила да се тужени обавежу да тужиљи на основу стицања у породичној задници и браку на реновирању и адаптацији стамбене зграде П+0 и постојеће стамбене зграде П+1, све на кп ..., уписане у лн бр. ... КО ..., на име ВВ из ..., солидарно исплате износ од 130.168,50 динара са законском затезном каматом почев од дана пресуђења па до коначне испалте, на име њеног удела од 1/5 од укупне вредности, као неоснован. Ставом првим тачка четири изреке, обавезани су тужени да тужиљи солидарно на име накнаде трошкова парничног поступка исплте износ од 743.274,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени су благовремено, преко пуномоћника, изјавили ревизију против става првог тачка један и четири изреке, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао побијану пресуду на основу одредбе члана 408. у вези члана 403. став 2. тачка 3. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник Републике Србије“ број 72/11 ... 18/20) и утврдио да ревизија тужених није основана.

У поступку доношења побијане пресуде није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. У поступку пред другостепеним судом није дошло до пропуста у примени или до погрешне примене које од одредаба овог Закона, па нема ни повреде из члана 374. став 1. у вези са чланом 4. и 8. ЗПП на коју се ревизијом неосновано указује.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је ванбрачну заједницу са туженим ББ засновала 1996. године. Брак су закључили 1998. године из које брачне заједнице је рођено двоје деце, кћи ДД рођена ... године и кћи ЂЂ рођена ... године. Брачна заједница тужиље и туженог ББ је фактички престала 2015. године, а брак је разведен 2017. године. У време када је тужиља дошла у домаћинство тужених у село ..., породичну заједницу чинили су поред тужиљиног супруга ББ, његови родитељи, овде тужени ВВ и ГГ, који су били на привременом раду у ..., и бака туженог ББ, ЕЕ, која је преминула 2017. године. Домаћинство тужених је обрађивало 5-6 хектара пољопривредног имања, власништво туженог ВВ, бавили су се и узгојем стоке: оваца, свиња, кокошака, које послове су обављале тужиља АА, баба ЕЕ и тужени ББ до 1999. године док није отишао на привремени рад у ... . Домаћинство је имало и две баште које су обрађивале тужиља и баба ЕЕ, а по потреби и радници које су плаћали тужени ВВ и ГГ када би тужиља са децом одлазила на годишњи одмор код супруга у ... . Приликом удаје тужиља је затекла спратну стамбену зграду која је срушена, те је на њеном месту сазидана нова двоспратна кућа, постојао је и кош и помоћне зграде, гараже, два обора у позадини у другом делу дворишта. Доласком тужиље сазидани су пушница и фуруна. 1997. године сазидан је кош у другом дворишту, магазе са подрумом, а у наставку је то састављено са старом шупом. 1999. године срушена је стара кућа која је била у продужетку нове спратне куће и ту је подигнута стамбена спратна зграда, све изграђено од новог грађевинског материјала што су потврдили саслушани сведоци. У току трајања брачне, односно породичне заједнице вршено је бетонирање предњег дворишта, као и бетонирање задњег дворишта, урађене су ограде, капија од кованог гвожђа, зидана је ограда по други пут, ограђено је двориште, с тим што су по налазу и мишљењу вештака грађевинске струке посебно издвојени темељи који су постојали приликом стављања нове ограде у вредности од 123.080,00 динара. Домаћинство је наследио тужени ВВ од својих родитеља. Месечни приходи туженог ВВ у ... износили су око 2.500 евра, тужене ГГ око 2.000 евра и туженог ББ око 1.500 евра. Од своје зараде тужени ББ је плаћао део станарине и режија за стан у ..., а део новца слао за издржавање тужиље АА и своје две кћери у ... . Тужиља је подизала кћерке, одржавала домаћинство и објекте, радила на пољопривредном имању туженог ВВ, бавила се баштованством, гајила и продавала стоку, припремала храну мајсторима и продавала одећу коју је из ... достављала тужена ГГ и на тај начин остваривала приходе, а тужени ББ је довозио половна возила из ... од 1999. године и продавао их у Србији и остваривао приход од неколико стотина евра по возилу. Тужени су једно време уплаћивали тужиљи новчана средства на име радног стажа. У току трајања породичне заједнице купљена је кп ... КО ... површине 2.80,85 ха, а као власник на истој укњижен је тужени ББ на уделу од 100/280. Мотокултиватор са фрезом и точковима који је донет из ... 2010. године као неисправан представља брачну тековину странака. Покретне ствари у домаћинству странака у ... купљене су након заснивања брачне и породичне заједнице странака, односно после 1996. године. Породична стамбена зграда са гаражом у ... на кп .../...., .../... и .../... све уписане у лн ... КО ... купљена је у току трајања брачне и породичне заједнице и иста се води на име туженог ВВ, који је уписан као власник и на наведеним катастарским парцелама са уделом од 838/1888. У току поступка обављена су вештачења од стране вештака геометра, вештака грађевинске струке и вештака економско-финансијске струке, па је на основу налаза и мишљења истих утврђена укупна вредност објеката стечених у породичној заједници који су предмет тужбеног захтева и налазе се на кп ... КО ..., вредност кп ... КО ..., вредност породичне стамбене зграде са гаражом и припадајћим плацем на кп .../..., .../... и .../... и вредност покретних ствари од броја 1 до броја 26 у укупном износу од 18.629.667,54 динара.

Другостепени суд је, након одржане расправе укинуо првостепену пресуду и делимично усвојио тужбени захтев тужиље. Утврдио је да су све предметне непокретности и покретне ствари стечене у породичној заједници коју су чинили тужиља, њен супруг ББ, ББ родитељи ВВ и ГГ и ББ баба, сада пок. ЕЕ, почев од доласка тужиље у домаћинство у .... 1996. године до фактичког престанка брачне односно породичне заједнице и до развода брака. Тужиљин својински удео радом у заједнички стеченој имовини у брачној и породичној заједници утврдио је тако што је утврдио укупну вредност заједнички стечене имовине на основу налаза и мишљења наведених вештака, у конкретном случају објеката, парцела и покретних ствари, па је од те вредности одузео учешће посебне имовине туженог ВВ и добио разлику тих вредности која је резултат заједничког рада стицалаца тужиље и тужених, након чега је утврдио учешће сваког стицаоца понаособ, према конкретним облицима њиховог доприноса. На процењену вредност радног доприноса додао је допринос по основу учешћа посебне имовине туженом ВВ, па је збир тих вредности ставио у однос са укупном вредношћу заједнички стечене имовине и тако израчунао сувласнички удео тужених који су доприносили стицању у заједничкој имовини, док је удео тужиље добио тако што је проценио вредност њеног радног доприноса и ставио га у однос са укупном вредношћу заједнички стечене имовине. Од укупне вредности непокретности и покретних ствари у износу од 18.629.667,54 динара одузео је вредност кп ... КО ... за износ од 859.000,00 динара и вредност постојећег темеља на коме је касније постављена ограда у износу од 126.958,00 динара, као и посебну имовину туженог ВВ и добио разлику која је резултат заједничког рада стицалаца тужиље и тужених у износу од 17.643.709,54 динара. Другостепени суд је закључио да је тужиља својим радом на пољопривредном имању, одржавањем домаћинства у ..., бригом о баки ЕЕ, одгајању и васпитавању деце, а посебно одржавајући вредност предметних непокретности у периоду од око 20 година брачне и породичне заједнице, за које време су тужени могли да раде у иностранству и приходују, допринела са 20% стицању заједничке имовине. Посебна имовина туженог ВВ коју чине вредност кп ... КО ... у износу од 859.000,00 динара и вредност постојећег темеља на коме је касније постављена ограда и капија у износу од 126.958,00 динара (укупно 985.958,00 динара) стављена је у однос утврђене вредности укупне заједничке имовине у износу од 18.629.667,54 динара и износи 5,29% која се приписује уделу туженог ВВ. Стављајући у однос допринос тужиље од 20% према укупној вредности стеченог у породичној заједници другостепени суд је утврдио да проценат учешћа тужиље износи оквирно 19% колико износи и допринос туженог ББ и тужене ГГ, да допринос сада пок. ЕЕ (баке туженог ББ која је била стара, рођена 1929. године, а о којој је од 2008. године, све до њене смрти 2017. године бринула тужиља) износи 6%, да удео туженог ВВ заједно са посебном имовином износи 37%. Због наведеног другостепени суд је применом одредбе члана 195. Породичног закона одлучио у побијаном ставу један тачка један изреке пресуде.

По оцени Врховног суда, изложено становиште другостепеног суда је правилно.

Према члану 195. Породичног закона, имовина коју су заједно са супружницима односно ванбрачним партнерима стекли радом чланови њихове породице у току трајања заједнице живота у породичној заједници представља њихову заједничку имовину, с тим што се члановима породице сматрају крвни, тазбински и адопривни сродници супружника, односно ванбрачних партнера који заједно са њима живе. На имовинске односе чланова породичне заједнице сходно се примењују одредбе овог Закона о имовинским односима супружника, осим одредбе члана 176. став 2. (уписивање у јавни регистар) и члана 180. став 2. (претпоставка о једнаким уделима). Према члану 177. наведеног Закона деобом заједничке имовине у смислу овог Закона, сматра се утврђивање сувласничког односно суповерилачког удела сваког супружника у заједничкој имовини, при чему ако супружници не могу да се споразумеју о деоби заједничке имовине, деобу заједничке имовине врши суд (судска деоба) по члану 180. став 1. наведеног Закона.

Стицање имовине у породичној заједници подразумева постојање економске заједнице и заједничко стицање имовине, док се величина својинског удела у заједнички стеченој имовини утврђује у зависности од вредности уложеног рада у стицању и очувању имовине, било да је рад обављен унутар домаћинства на постојећој имовини или ван домаћинства, тако да су остварени приходи уношени у заједницу као и од прихода од посебне имовине појединих чланова домаћинства који се објављују као резултат коришћења те имовине, поред вредности уложеног рада.

У конкретном случају другостепени суд је све наведене критеријуме конкретизовао и применио на спорни однос странака, узимајући у обзир све врсте доприноса странака стицању заједниче имовине, као и вредност посебне имовине туженог ВВ у стицању заједничке имовине. Правилно је цењен допринос тужиље по свим мерилима на којима се указује ревизијом и дате разлоге другостепеног суда прихвата и овај суд.

Са изнетих разлога неосновани су ревизијски наводи о погрешној примени материјалног права од стране другостепеног суда.

Правилна је и одлука о трошковима парничног поступка донета правилном применом одредбе члана 153, 154, 163. и 165. став 2. ЗПП.

Како се ни осталим ревизијским наводима не доводи у сумњу правилност и законитост побијане пресуде, одлучено је као у изреци применом члана 414. став 1. Закона о парничном поступку.

Председник већа-судија,

Марина Милановић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић