Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 2010/2025
08.05.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Мирјане Андријашевић, председника већа, Иване Рађеновић, Владиславе Милићевић, Марине Милановић и Весне Мастиловић, чланова већа, у поступку извршења ради принудне наплате судске таксе таксеног обвезника „MD&AD Consulting“ д.о.о. Врање, одлучујући о ревизији таксеног обвезника изјављеној против решења Вишег суда у Врању Гж 1415/24 од 02.12.2024. године, у седници одржаној 08.05.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији таксеног обвезника изјављеној против решења Вишег суда у Врању Гж 1415/24 од 02.12.2024. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија таксеног обвезника изјављена против решења Вишег суда у Врању Гж 1415/24 од 02.12.2024. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Врању П 651/23 од 10.10.2024. године, ставом првим изреке, наложено је НБС, Одељење у Крагујевцу да блокира рачун таксеног обвезника за износ од 2.850,00 динара, ради намирења неплаћене таксе. Ставом другим изреке, одређено је да се новац дозначи на текући рачун Републичке судске таксе у готову.

Решењем Вишег суда у Врању Гж 1415/24 од 02.12.2024. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба таксеног обвезника и потврђено је првостепено решење. Ставом другим изреке, одибјен је захтев таксеног обвезника за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажног решења донетог у другом степену, таксени обвезник је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном (члан 404. ЗПП).

Законом о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11... 18/20 и 10/23 - други закон) су прописани услови под којима ревизијски суд може изузетно дозволити ревизију и одлучити о овом правном леку, онда када ревизија није дозвољена на основу члана 403. ЗПП. Истицање погрешне примене материјалног права представља законски разлог за изјављивање посебне ревизије, искључиво уколико због погрешне примене материјалног права у другостепеној одлуци постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или потребе новог тумачења права. По оцени Врховног суда, у смислу члана 404. став 2. ЗПП, услови за примену института посебне ревизије из става 1. наведеног члана, у поступку принудне наплате судске таксе, нису испуњени. У тој врсти поступка нема законских услова за примену члана 404. ЗПП, који се односи на изузетну дозвољеност ревизије против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, јер се у конкретном случају ради о поступку принудне наплате судске таксе. Из изнетих разлога одлучено је као у ставу првом изреке.