У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Мирјане Андријашевић, председника већа, Иване Рађеновић и Владиславе Милићевић, чланова већа, у правној ствари тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Милан Дрча, адвокат из ..., против тужене ББ из ..., чији је пуномоћник Александар Ковачевић, адвокат из ..., ради утврђења права својине, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 1128/24 од 16.05.2024. године, у седници одржаној дана 19.03.2025. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснована, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 1128/24 од 16.05.2024. године.

ОДБИЈАЈУ СЕ захтеви тужиоца и тужене за накнаду трошкова поступка по ревизији.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Новом Саду П 608/2023 од 22.12.2023. године, у ставу првом и другом изреке, делимично је усвојен тужбени захтев тужиоца и утврђено право својине на 1/5 идеалних делова на стану број ..., по структури једнособан, површине 30 м2, који се налази у стамбено-пословној згради у улици ..., изграђеној на катастарској парцели број ..., означеној као зграда број ..., све уписано у лист непокретности број ... КО ...; на 1/10 идеалних делова на стану број ..., по структури једнособан, површине 30 м2, који се налази у стамбено-пословној згради у улици ..., изграђеној на катастарској парцели број ..., означеној као зграда број ..., све уписано у лист непокретности број ... КО ..., представља посебну имовину тужиочевог сада покојног оца ВВ, бившег из ..., што је тужена дужна признати и трпети уношење ових права у оставинску масу сада пок. ВВ, те да ова пресуда има служити као основ за упис права својине ВВ из ... на напред наведеној непокретности у опредељеном уделу пред надлежном службом за катастар непокретности. У ставу трећем изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се утврди право својине на 1/1 идеалних делова на стану број ..., по структури једнособан, површине 34 м2, и на стану број ..., по структури једнособан, површине 34 м2, који се налазе на другом спрату стамбено – пословне зграде у улици ..., изграђеној на катастарској парцели број ..., означеној као зграда број ..., све уписано у лист непокретности број ... КО ...; на преко утврђених 1/5 идеалних делова до тражених 1/1 права на стану број 7, по структури једнособан, површине 30 м2, који се налази у стамбено-пословној згради у улици ..., изграђеној на катастарској парцели број ..., означеној као зграда број ..., све уписано у лист непокретности број ... КО ...; на преко утврђених 1/10 идеалних делова до тражених 1/1 права својине на стану број ..., по структури једнособан, површине 30 м2, који се налази у стамбено-пословној згради у улици ..., изграђеној на катастарској парцели број ..., означеној као зграда број ..., све уписано у лист непокретности број ... КО ...; на 1/1 идеалних делова на стану број ..., по структури двоипособан, површине 62 м2, који се налази у улици ..., изграђеној на катастарској парцели број ..., означеној као зграда број ..., све уписано у лист непокретности број ... КО ..., представља посебну имовину тужиочевог сада покојног оца ВВ. У ставу четвртом изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 1128/24 од 16.05.2024. године, у ставу првом изреке, жалбе тужиоца и тужене су одбијене и пресуда Вишег суда у Новом Саду П 608/2023 од 22.12.2023. године је потврђена. У ставу другом изреке, одбијени су захтеви тужиоца и тужене за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Тужена је одговорила на ревизију.

Одлучујући о изјављеној ревизији, на основу члана 408. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија тужиоца није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Другостепени суд је ценио све битне наводе тужиочеве жалбе, због чега нису основани наводи његове ревизије о постојању битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. у вези члана 396. став 1. ЗПП. Ревизија не садржи конкретне наводе о погршеној примени неке процесноправне одредбе од стране другостепеног суда. Сва указивања на битне повреде одредаба парничног поступка осносе се на поступак пред првостепеним судом, што није дозвољен ревизијски разлог.

Према утврђеном чињеничном стању, током јануара 2003. године упознали су се тужена ББ и сада покојни ВВ. У периоду који је претходио њиховом упознавању, у периоду од 1996. године па до 2003. године тужена је радила у ... „..“ и живела код својих родитеља, а у време упознавања са ВВ имала је уштеђевину од преко 10.000 евра. Сада покојни ВВ је по струци био ..., а у време упознавања са туженом имао је ... „...“. Након упознавања те исте 2003. године она је прешла да ради код ВВ и код њега остваривала месечну зараду у износу од 350 евра. Ванбрачна заједница странака је почела у мају 2003. године и трајала до 22.11.2008. године када су закључили брак, а који је трајао до 04.11.2018. године када је ВВ преминуо. У време када су се упознали покојни ВВ је имао сина, овде тужиоца, кога је добио са ГГ, а након тог брака имао је још један брак са ДД, са којом је био у браку преко 20 година. Као последица развода између ВВ и ДД током 2002. године донета је пресуда Општинског суда у Руми П 114/08 од 05.11.2009. године по тужби тужиље ДД против тужених сада покојног ВВ и ЂЂ, његове сестре, у којој је утврђено да брачну сутековину странака представљају две гарсоњере које је он отуђио за износ од 1.900.000,00 динара, па је обавезан да јој исплати 950.000,00 динара, као и на име улагања у адаптацију куће у ... износ од 2.943.148,00 динара, а она је у суду оверила изјаву да је намирена од стране ВВ у погледу тих потраживања. Поред тога, са њом је закључио и судско поравнање пред Основним судом у Котору и признао јој право на 1/2 непокретности означене као објекат ... у ... и исплатио јој на име њеног сувласничког удела 25.000 евра. Сада покојни ВВ је пред Општинским судом у Руми у својству туженог са ЕЕ закључио судско поравнање којим је обавезан да му исплати укупно 35.000 евра по уговореној динамици. Дана 28.11.2003. године пред Општинским судом у Новом Саду оверен је уговор о купопродаји стана који је дана 21.02.2002. године закључен између ДОО ... из ... у својству продавца и ЖЖ, сестрића сада покојног ВВ, у својству купца, који је за предмет имао стан у улици ... у ... и то стан ... у приземљу у површини од 28,12 м2, за износ од 964.125,00 динара. У наведеном уговору као купац је формално наведен ЖЖ, а заправо се радило о стану покојног ВВ, који је на тај начин хтео да обезбеди своју имовину, јер је у том периоду између њега и ДД био у току парнични поступак око поделе брачне сутековине. Да би истунио своје обавезе по напред наведеном судском поравнању пред Основним судом у Котору ВВ је претходно од свог пријатеља ЗЗ у мају 2003. године позајмио износ од 15.000 евра како би бившој супрузи ДД могао да исплати њен сувласнички удео на кући у ..., док је остатак од 10.000 евра имао од сопствених средстава. ЕЕ је ВВ исплатио дуг тако што је од свог пријатеља ЗЗ почетком 2004. године добио позајмицу од 25.000 евра која му је дата у три наврата, док је остатак за тај дуг од 10.000 евра обезбедио од својих средстава. Договор је био да се дуг врати ЗЗ када се прода кућа у ... Дана 10.01.2005. године у Бару, сада покојни ВВ је продао кућу у ... за укупну цену од 85.000 евра. Од овако добијене купопродајне цене за кућу ВВ вратио је, у лето 2005. године, ЗЗ позајмљени новчани износ од укупно 40.000 евра. Сада покојни ВВ је путем свог сестрића који је формално правно био власник, продао непокретност – стан у ... у улици ... који се налазио у оквиру вишестамбене зграде за цену од 25.000 евра и цена му је исплаћена. Тужена је 29.12.2005. године, у својству купца, закључила уговор о купопродаји стана са ДОО ... из ..., у својству продавца, који се налазе у стамбеној згради саграђеној на парцели .. КО ...у улици ... у ... и то стана ..на другом спрату површине 33,76 м2 и стана ... на трећем спрату површине 33,69 м2. Уговорена цена за стан ... са ПДВ износила је 2.927.788,50 динара, а за стан ... са ПДВ износила је 2.948.550,00 динара. Укупно уговорена цена станова ... и .. са ПДВ износи 5.876.338,50 динара. Станови на наведеној адреси купљени су од новца који је тужена претходно добила од своје баке која је радила у ... и свог оца. Њој је бака током 2002. године поклонила износ од 50.000 евра који новац је тужена преузела у ..., у породичној кући, а доносила га је у износима од по 10.000 евра. Отац тужене је 2003. године поклонио туженој износ од 5.500 евра који је добио од продаје некретнине у .... Та два стана одмах су издата у закуп за месечну закупнину која је била у распону од 170 до 220 евра. Новац од закупнине је чуван и уштеђен заједно са платом коју је тужена добијала у ... ординацији „...“ с обзиром на то да је договор између тужене и сада покојни ВВ био такав да се новчана средства не троше на њихов заједнички живот који су финансирали од зараде сада покојног ВВ. Сада покојном ВВ је током 2005. године уграђен први стент од када су он и тужена почели више да угађају себи, па су до 2008. године путовали свуда по свету, били у разним дестинацијама Европи, Африци и Јужној Америци. Од 2008. године почели су да бораве у ..., по 3 до 4 месеца, с тим да је 2009. године ВВ одлучио да затвори ординацију, али је после тога у ординацији радио на црно. Након што је 28.11.2008. године склопила брак са ВВ тужена је 30.09.2009. године у својству купца закључила уговор о купопродаји некретнине са ИИ из ... у својству продавца који је за предмет имао непокретност и то једнособан стан број ..., површине 30 м2, на првом спрату вишестамбене зграде у улици ..., изграђеној на катастарској парцели број ... КО ... Уговорена је купопродајна цена 3.255.350,00 динара коју је тужена исплатила продавцу. Новац за куповину стана у улици ... потиче од уштеђевине створене од издавања напред наведена два стана у улици ..., као и до зараде коју је тужена остваривала у ... ординацији „...“. Након што је купљен стан у ... је такође издат у закуп. Током 2011. године сада покојном ВВ уграђен је други стент када је он престао са радом у ординацији. Након тога одлучио је са туженом да закључи уговор о доживотном издржавању. Тим уговором обухваћена је одређена његова имовина. У оквиру те имовине била је и породична кућа у ... Пре закључења уговора о доживотном издржавању ВВ је имао несугласице са рођеном сестром везано за ту породичну кућу у ..., па је она њему њен удео у кући преписала, а за узврат јој је он купио другу кућу. Током 2015. године сада покојни ВВ се пензионисао и на име пензије је све до смрти добијао износ од 28.500,00 динара до 31.100,00 динара. Исте године и то дана 16.12.2015. године сада покојни ВВ је у својству продавца са ЈЈ у својству купца закључио уговор о купопродаји који је за предмет имао непокретност у ..., за цену од 11.000 евра. Од новца прикупљеног издавањем три стана и од новца у износу од 6.000 евра које је дао отац претходно га стекавши од продаје земље у ... купљен је на име тужене и четврти стан. Тај стан се налази у улици ... у ... и купљен је за износ од 37.500 евра. У мају 2018. године покојни ВВ је сазнао да болује од карцинома плућа и тада је одлучио да прода кућу у ... за коју је продају тужена дала сагласност, јер је кућа била предмет уговора о доживотном издржавању. Купопродајна цена је износила 74.400 евра. Од купопродајне цене куће у ... је купљен стан у ... у улици ... Убрзо након закључења поменутог уговора о купопродаји тужена и сада покојни ВВ су 17.10.2018. године закључили уговор о деоби брачне имовине којом је у члану 1. став 2. наведено да тим уговором супружници уређују своје међусобне имовинске односе поводом предметне заједничке брачне имовине на тај начин што је целокупна заједничка брачна имовина супружника двоипособан стан број ..., површине 62 м2, који се налази на другом спрату стамбене зграде за колективно становање број зграде ..., која се налази у ... у улици ..., број улаза ..., изграђена на парцели 7024/1, све уписано у лист непокретности ... КО ..., као власништво уговорних страна у по 1/2 дела и уштеђевина у готовом новцу у износу од 30.000 евра. У члану 2. став 2. уговора наводи се да уговарачи сагласно изјављују да су непокретност описану у ставу 1. тачка 1. истог члана стекли заједничким средствима и да врше деобу напред наведене заједничке имовине тако што уговарач ВВ преноси у власништво КК 1/2 идеалних делова права власништва на непокретности, а КК прихвата уступљено право власништва. У члану 5. наведено је да преостала заједничка брачна имовина коју чини уштеђевина у готовом новцу у износу од 30.000 евра, а која се налази у државини ВВ у целости припада у власништво ВВ. У периоду док је радила код сада покојног ВВ јануар 2003. до 2009. године тужена је остваривала зараду од 350 евра. Са друге стране приходи које је сада покојни ВВ остваривао радећи на црно након одјављивања ординације варирали су од 500 до 1.000 евра на месечном нивоу, будући да су доста времена тужена и он проводили у иностранству, а и здравствено стање му није допуштало да ради више. За време њиховог заједничког живота трошкови за кућу у ... су износили око 1.000 евра месечно, уз то су имали кућну помоћницу, човека који је одржавао двориште и жену која је спремала ординацију. У кратком периоду од 6 месеци ординација је издавана у закуп. За време њиховог заједничког живота живели су раскошно. Овакав начин живота финасирао је сада покојни ВВ од својих прихода који су остварени радом и продајом некретнина у његовом власништву. Зараду коју је тужена остваривала радом у ординацији и приходе од издавања станова није трошила на заједнички живот. Сада покојни ВВ је уштеђевину од 30.000 евра која му је припала по уговору о деоби делимично поделио блиским људима, родбини и кумовима, а остатак је искористио за своје лечење. Када се сада покојни ВВ разболео о њему се све време бринула тужена. Сада покојни ВВ, са својим сином овде тужиоцем није одржавао контакте. Након смрти покојног ВВ вођен је оставински поступак пред Основним судом у Новом Саду О 1986/19 који је решењем истог суда прекинут, те су наследни учеснци овде тужилац и тужена упућени у парницу ради утврђивања обима заоставштине.

Из овако утврђеног чињеничног стања нижестепени судови су закључили на основу чланова 168, 171. став 1. и 2, члана 191. став 1. и 2. члана 180. став 2. и 3. Породичног закона да је сада покојни ВВ сувласник на 1/5 идеалних делова на стану у улици ... и на 1/10 идеалних делова на стану број ... у улици ..., што би представљало његову посебну имовину, док су стан број ... у улици ..., стан ... у улици ..., као и стан у ул. ... посебна имовина тужене.

По оцени Врховног суда нижестепени судови су правилно применили материјално право на утврђено чињенично стање када су одлучили као у изреци.

Према одредби члана 168. Породичног закона („Службени гласник Републике Србије“ број 18/2005 ... 6/15) прописано је да имовина коју је супружник стекао пре склапања брака представља његову посебну имовину. Имовина коју је супружник стекао у току трајања брака деобом заједничке имовине односно наслеђем или другим правним послом којим се прибављају искључиво права представљају његову посебну имовину.

Према одредби члана 171. став 1. и 2. Породичног закона прописано је да имовина коју су супружници стекли радом у току трајања заједнице живота у браку представља њихову заједничку имовину, те да супружници могу брачним уговором другачије уредити своје имовинске односе.

Према одредби члана 191. став 1. и 2. Породичног закона прописано је да имовина коју су ванбрачни партнери стекли радом у току трајања заједнице живота у ванбрачној заједници њихова заједничка имовина и да се на имовинске односе ванбрачних партнера сходно примењују одредбе тог Закона о имовинским односима супружника.

Уважавајући утврђено чињенично стање, по оцени Врховног суда другостепени суд је, насупрот наводима ревизије правилно применио материјално право из одредбе члана 168. Породичног закона, када је закључио да је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се утврди да је посебна имовина његовог оца сада покојног ВВ право својине на стану број ... и стану број ... у улици ... у .., на стану у улици ..., на преко утврђене 1/5 делова до тражених 1/1 на стану број ... у ул. ... у ... и на преко утврђених 1/10 делова до тражених 1/1 права својине на стану у улици ... у ... неоснован, јер је та имовина посебна имовина тужене ББ

Посебна имовина је целокупна имовина сваког супружника која није обухваћена правним режимом заједничке својине. То је имовина коју је супружник имао пре склапања брака, као и имовина стечена у току трајања брака, поклоном, наслеђем или другим обликом бестеретног стицања. Станови у ... у улици ... представљају у целости посебну имовину тужене иако су купљени у току трајања ванбрачне заједнице за цену од 5.876.338,50 динара. Новац за куповину наведених станова стечен је поклоном од њене бабе (50.000 евра) и оца (5.500 евра). Стан у улици ... у ... купљен је за износ од 3.255.350,00 динара делимично од новца добијеног издавањем станова у ул, ..., што је приход од посебне имовине тужене, а делимично од зараде тужиље, коју је улагала у целости за куповину станова. Стога је стан у улици ..., делимично био заједничка имовина, јер је купљен од имовине стечене радом - зараде. Правилном применом одредба члана 171. Породичног закона судови су закључили да је 2/5 делова стана у ул. ...стечено из средстава заједничке својине, па како је утврђен једнак допринос странака у стицању заједничке својине у смислу одредбе члана 177. Породичног закона то је заоставштина пок. ВВ 1/5 делова тог стана, како су правилно закључили нижестепени судови, насупрот наводима редвидента. Четврти стан у ... у ул. ... купљен је од средстава добијених издавањем три стана два у режиму посебне својине и једног у претежном режиму посебне својине, те поклоном оца тужене у износу од 6.000 евра па су правилно нижестепени судови закључили да је тај стан посебна имовина тужене 4/5 делова а заједничка својина 1/5 делова, па је заоставштина покојног ВВ 1/10 делова. Насупрот наводима ревидента, посебна имовина супружника у смислу одредбе члана 168. Породичног закона је и имовина која припадне супружнику на основу деобе заједничке имовине. Стога је стан у ... у улици ..., како правилно закључују нижестепени судови тужиља стекла деобом заједничке имовине са супружником сада покојним ВВ и стога је њена посебна имовина.

Ревизијом тужиоца побија се утврђено чињенично стање и начин на који су оцењени изведени докази, што је посредно побијање утврђеног чињеничног стања што у смислу одребе члана 407. став 2. ЗПП у конкретном случају, није дозвољен ревизијски разлог.

Из свега наведеног одлучено је као у ставу првом изреке пресуде на основу члана 414. став 1. ЗПП.

У ставу другом изреке пресуде одлучено је о захтеву тужиоца и тужене за накнаду трошкова ревизије и одговора на ревизију који је одбијен применом члана 154. ЗПП јер тужилац са ревизијом није успео, а трошкови одговора на ревизију нису били нужни и потребни за вођење ове парнице.

Председник већа - судија

Мирјана Андријашевић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић