.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 2064/2021
20.05.2021. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић, Данијеле Николић, Добриле Страјина и Марине Милановић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Ружа Т. Грујић адвокат из ..., против тужене Националне службе за запошљавање - Филијала Прокупље, ради уплате доприноса, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Прокупљу Гж бр. 2800/19 од 11.06.2020. године, у седници већа одржаној 20.05.2021. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиље као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. ЗПП.
УКИДАЈУ СЕ пресуда Вишег суда у Прокупљу Гж 2800/19 од 11.06.2020. године у ставу другом изреке и пресуда Основног суда у Прокупљу П 192/19 од 13.06.2019. године у трећем ставу изреке и предмет враћа првостепеном суду на поновни поступак у укинутом делу.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Прокупљу П 192/19 од 13.06.2019. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев и обавезана тужена да у корист тужиље изврши уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање надлежном фонду на означене основице за јануар, фебруар и март 2014. године. Ставом другим изреке, одбијен је приговор стварне ненадлежности суда. Ставом трећим изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове парничног поступка.
Пресудом Вишег суда у Прокупљу Гж бр. 2800/19 од 11.06.2020. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена пресуда Основног суда у Прокупљу П бр. 192/19 од 13.06.2019. године у првом и другом ставу изреке. Ставом другим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђено решење о трошковима поступка садржано у трећем ставу изреке наведене пресуде.
Против решења о трошковима поступка садржаног у побијаној пресуди, тужиља је благовремено изјавила ревизију због битне повреде парничног поступка и погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучује као о изузетно дозвољеној у смислу члана 404. ЗПП.
Врховни касациони суд налази да су испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиље, као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. ЗПП, због потребе разматрања правних питања везаних за трошкове поступка, с обзиром на то да постоји неуједначена судска пракса по овом питању. Из наведених разлога, одлучено је као у првом ставу изреке овог решења.
Испитујући побијану одлуку у делу којим је одлучено о трошковима поступка, у смислу члана 408. у вези члана 420. ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да је ревизија тужиље основана.
Првостепени суд је усвојио тужбени захтев и обавезао тужену да у корист тужиље изврши уплату припадајућих доприноса. Међутим, и поред тога првостепени суд је одлучио да свака странка сноси своје трошкове поступка са образложењем да није било неопходно да тужиља поводом уплате припадајућих доприноса води посебан поступак, већ је исте могла потраживати и у поступку за исплату новчане накнаде због незапослености.
Другостепени суд је одбио жалбу тужиље и потврдио одлуку о трошковима, али не из разлога које даје првостепени суд. У образложењу другостепене одлуке стоји да је тужиља тражила трошкове на рочишту за главну расправу на ком је расправа закључена, али исте није у довољној мери определила, будући да се изјаснила да трошкове тражи по Адвокатској тарифи.
Врховни касациони суд сматра да се основано ревизијом указује на погрешан став нижестепених судова у погледу права тужиље на накнаду трошкова поступка.
Одредбом члана 153. става 1. ЗПП прописано је да је странка која у целини изгуби парницу дужна да противној странци накнади трошкове, а чланом 154. ставом 1. истог закона да ће суд приликом одлучивања који ће се трошкови накнадити странци узети у обзир само оне трошкове који су били потребни ради вођења парнице.
Имајући у виду садржину цитираних законских одредаба, као и исход ове парнице, нижестепени судови су погрешно поступили када су одлучили да свака странка сноси своје трошкове парничног поступка. Приликом одлучивања о трошковима поступка, основни критеријум којим се судови морају руководити јесте успех парничних странака у спору. Изузетак су породични спорови код којих се суд води и критеријумом правичности. У овом конкретном случају тужена, приликом исплате новчане накнаде није извршила уплату припадајућих доприноса, због чега тужиља има право да тужбом потражује њихову уплату. Осим тога тужена је оспорила тужбени захтев током поступка, у ком смислу тужиљи, која је успела у спору, припада право на накнаду свих трошкова који су били потребни за вођење парнице, који захтев је тужиља дужна поставити у складу са чланом 163. став 1. ЗПП.
Из наведених разлога, Врховни касациони суд је применом одредбе члана 416. става 2. у вези члана 420. ЗПП-а, укинуо одлуку о трошковима поступка и предмет у укинутом делу вратио на поновно одлучивање.
Председник већа - судија
Бранислав Босиљковић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
