Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 2769/23 од 23.05.2024. године, одбијена је као неоснована жалба тужиље-противтужене и потврђена пресуда Основног суда у Руми П 1204/21 од 23.03.2023. године у побијаном одбијајућем делу одлуке о тужбеном захтеву и побијаном усвајајућем делу одлуке о евентуалном противтужбеном захтеву, као и делу одлуке о трошковима поступка - ставови први, трећи и четврти изреке, (став први изреке). Одбијен је захтев тужиље-противтужене за накнаду трошкова жалбеног поступка (став други изреке).

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља-противтужена је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној применом члана 404. Закона о парничном поступку.

По оцени Врховног суда нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, у смислу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“ број 72/11 ... 10/23, у даљем тексту: ЗПП). Правноснажном пресудом применом одредби материјалног права из члана 28. Закона о основама својинскоправних односа одбијен је тужбени захтев тужиље-противтужене за предају поседа на непокретности у Руми, Улица ... на парцели .. површине 220 м2, број дела 1 – градско грађевинско земљиште, њива 1. класе, уписано у листу непокретности број .. КО Рума, а усвојен је противтужбени захтев туженог противтужиоца за утврђење права својине туженог-противтужиоца на непокретности у Руми, Улица ... на парцели .. површине 220 м2, број дела 1 – градско грађевинско земљиште, њива 1. класе, уписано у листу непокретности број .. КО Рума, по правном основу одржаја. Судови су закључили да су испуњени услови за стицање права својине на непокретности одржајем у смислу члана 28. ЗОСПО, јер тужени противтужилац испуњава услове законитости и савесности за стицање права својине путем одржаја, а да стога тужиља противтужена нема право на посед. Имајући у виду садржину тражене правне заштите, чињенице утврђене у поступку и начин пресуђења, Врховни суд је оценио да су нижестепене пресуде у складу са праксом ревизијског суда и правним ставовима израженим у одлукама Врховног суда у којима је одлучивано о захтевима тужилаца са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом, због чега нема услова за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, ради разматрања правног питања од општег интереса или правног питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Тужиља противтужена није уз ревизију доставила правноснажне пресуде из којих би произилазио закључак о различитом одлучивању о истој или битно сличној чињеничној и правној ситуацији, при чему правилна примена права у споровима са тужбеним захтевом као у конкретном случају зависи од утврђеног чињеничног стања.

Из наведених разлога, применом члана 404. ЗПП одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозовљеност изјављене ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 403. став 3. ЗПП, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари поднета је 24.06.2021. године, а као вредност предмета спора означен је износ од 10.000,00 динара и ради се о спору о непокретности. Како означена вредност предмета спора очигледно не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то ревизија тужиље противтужене није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Мирјана Андријашевић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић