Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 2242/2021
27.05.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Добриле Страјина и Марине Милановић, чланова већа, у парници тужиоца „АА“ Д.О.О. из ..., чији је пуномоћник Мираш Томовић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Људмила Панић, адвокат из ..., ради дуга, одлучујући о ревизији тужиоца, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 3529/18 од 26.06.2020. године, на седници одржаној 27.05.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца, изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 3529/18 од 26.06.2020. године, у одбијајућем делу.

О б р а з л о ж е њ е

Први основни суд у Београду, пресудом П 5144/14 од 08.11.2017. године, усвојио је тужбени захтев тужиоца, тако што је обавезао туженог да исплати тужиоцу износ од 9.401 евра у динарској противвредности, са каматом коју прописује Европска централна банка од 01.09.2009. године до 04.12.2012. године, а од 25.12.2012. године до исплате, са законском затезном каматом на наведени износ, у року од 15 дана од дана правноснажности (став први изреке). Одбио је тужбени захтев до траженог износа од 14.256,216 евра, са одговарајућом каматом (став други изреке). Обавезао је туженог да накнади тужиоцу трошкове парничног поступка у износу од 404.380,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема писаног отправка пресуде, под претњом принудног извршења.

Апелациони суд у Београду, пресудом Гж 3529/18 од 26.06.2020. године, одбио је као неосноване жалбе тужиоца и туженог и потврдио пресуду Првог основног суда у Београду П 5144/14 од 08.11.2017. године, у делу става првог изреке, којим је обавезан тужени да исплати тужиоцу износ од 4.037 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, као у ставу другом изреке (став први изреке). Преиначио је пресуду Првог основног суда у Београду П 5144/14 од 08.11.2017. године, у преосталом делу става првог изреке, у делу којим је одлучено о камати, тако што је обавезао туженог да исплати тужиоцу на досуђени износ од 4.037 евра, камату по стопи коју прописује Европска централна банка, почев од 01.09.2009. године до 24.12.2012. године, а од 25.12.2012. године до исплате, камату по Закону о затезној камати, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, у року од 15 дана од дана пријема преписа пресуде, под претњом принудног извршења, те тако што се тужбени захтев тужиоца преко досуђеног износа од 4.037 евра до износа од 9.401 евра досуђеног ставом првим изреке за износ од још 5.364 евра у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате са траженом каматом, одбио као неоснован (став други изреке). Преиначио је решење о трошковима поступка садржано у ставу трећем изреке пресуде Првог основног суда у Београду П 5144/14 од 08.11.2017. године, тако што је обавезао туженог да накнади тужиоцу трошкове парничног поступка у износу од 142.026,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема преписа пресуде, под претњом принудног извршења (став трећи изреке). Одбио је захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка (став четврти изреке). Обавезао је тужиоца да накнади туженом трошкове другостепеног поступка у износу од 65.970,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема преписа пресуде, под претњом принудног извршења (став пети изреке).