Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 2243/2022
03.11.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Драгане Маринковић и Иване Рађеновић, чланова већа, у парници тужиoца АА из ..., против туженог Јавног предузећа за комунално-стамбену делатност „Ковински комуналац“ Ковин, ради дискриминације, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против решења Апелационог суда у Београду Гж 5201/21 од 07.10.2021. године, у седници одржаној 03.11.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против решења Апелационог суда у Београду Гж 5201/21 од 07.10.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Смедереву П бр. 39/16 од 02.08.2021. године, одбијен је захтев тужиоца за издавање потврде извршности решења Вишег суда у Смедереву П 39/16 од 05.08.2016. године.

Решењем Апелационог суда у Београду Гж 5201/21 од 07.10.2021. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба тужиоца и потврђено решење Вишег суда у Смедереву П бр. 39/16 од 02.08.2021. године. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажног другостепеног решења тужилац је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући дозвољеност ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. став 1. и 6. Закона о парничном поступку - ЗПП (''Службени гласник РС'' бр. 72/11...18/20), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 420. став 1. Закона о парничном поступку, прописано је да странке могу изјавити ревизију против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан. При том поступак у смислу наведене одредбе треба разумети према његовој садржини, коју одређује члан 1. Закона о парничном поступку – као поступак у коме се расправља и одлучује у споровима из личних и породичних односа, из радних односа, као и из имовинских и других грађанско-правних односа физичких и правних лица. У поступку поводом издавања потврде извршности, чија је садржина одређена Законом о извршном поступку, парнични суд се не упушта у оцену правног односа или субјективног права које је садржано у извршној исправи, већ само цени испуњење процесних услова у погледу правноснажности, односно извршности одлуке која је предмет тог спора. Стога се у погледу права на изјављивање ревизије, правноснажно решење којим је одлучено о предлогу за издавање клаузуле правноснажности, односно извршности, не може сматрати решењем из члана 420. став 1. Закона о парничном поступку, па ревизија против таквог решења није дозвољена.