Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је, на основу члана 404. Закона о парничном поступку (ЗПП), благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права.

Ревизија предвиђена наведеном законском одредбом (посебна ревизија) може се изјавити против другостепене пресуде која се не би могла побијати реивзијом, ради разматрања правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грашана, уједначавања судске праксе и новог тумачења права.

Посебна ревизија може се изјавити само због погрешне примене материјалног права. Због тога, приликом оцене њене дозвољености у овом случају (члан 404. став 2. ЗПП), нису цењени наводи ревидента да је у поступку учествовало лице које не може бити странка у поступку, јер се тиме указује на учињену битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 9. ЗПП, која није законски разлог за посебну ревизију.

У овом спору, у којем тужилац тражи наплату новчаног потраживања на име неовлашћеног коришћења електричне енергије, нема правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана. Код утврђене чињенице да су на мерним уређајима на оба мерна места оштећени жигови - налепнице и да мерни уређаји неправилно региструју утрошену електричну енергију, нижестепени судови су извели правилан закључак о постојању неовлашћеног коришћења електричне енергије у смислу члана 54. тачке 4. и 5. Уредбе о условима испоруке и снабдевања електричном енергијом („Службени гласник Републике Србије“, број 63/13) која је донета на основу члана 158. став 1. и члана 160. Закона о енергетици („Службени гласник Републике Србије“, број 57/11) важећег у време када је електрична енергија неовлашћено коришћења.

По оцени Врховног касационог суда, у конкретном случају нема места новом тумачењу права јер је наведеном одредбом подзаконског акта јасно прописано да се под неовлашћеним коришћењем електричне енергије подразумева коришћење електричне енергије преко мерног уређаја на коме је онемогућено правилно регистровање електричне енергије, односно преко мерног уређаја на коме су оштећене пломбе оператора система, односно овлашћеног тела за оверавање мерила, под условом да се у контроли мерног уређаја утврди неправилност регистровања утрошене електричне енергије.

С`тим у вези, не постоји ни потреба уједначавања судске праксе на коју тужена указује са позивом на правноснажну пресуду Основног суда у Ваљеву П 944/15 од 15.06.2016. године, донету у спору између истих странака којом је одбијен тужбени захтев ради наплате неовлашећно утрошене електричне енергије. Између ових спорова не постоји идентитет чињеничног стања, јер је у спору који је правноснажно окончан одбијањем тужбеног захтева утврђено да на мерном уређају није било оштећења пломби, а тужилац у том спору није доказао да је мерни уређај, на начин наведен у тужби, доведен у стање неисправности тако да мери само мали део утрошене електричне енергије.

Из наведених разлога, одлучено је као у првом ставу изреке.

Ревизија тужене није дозвољена ни на основу члана 403. став 3. ЗПП.

Према тој одредби, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Вредност предмета спора у побијаном делу (члан 28. став 1. ЗПП) износи 1.307.601,35 динара и очигледно не прелази динарску противвредност износа од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, меродавну за оцену дозвољености ревизије у смислу наведене одредбе.

Сходно изложеном, 410. став 2. тачка 5. и члана 413. ЗПП, одлучено је као у другом ставу изреке.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић