Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је изјавио благовремену ревизију због погрешне примене материјалног права. Ревизија је дозвољена на основу одредбе члана 403. став 2. тачка 2 Закона о парничном поступку, због чега Врховни суд није испитивао услове за одлучивање о ревизији из члана 404. истог закона на коју одредбу се тужилац позива у ревизији.

Испитујући побијану пресуду у границама прописаним одредбом члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 10/23 - др. закон), Врховни суд је одлучио да ревизија није основана.

У поступку доношења побијане пресуде није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку на коју суд у ревизијском поступку пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, на седници Скупштине туженог одржаној дана 20.11.2012. године за председника Управног одбора и за председника туженог Савеза изабран је АА, дотадашњи председник Савеза. Такође, донета је одлука о избору чланова Управног одбора и чланова Надзорног одбора. На истој седници донета је и одлука о спајању редовне и следеће изборне седнице Скупштине, уз констатацију да ће иста бити одржана у термину за одржавање редовне седнице у априлу 2017. године. Утврђено је да је на овој седници присуствовао и представник тужиоца који се сагласио са овим одлукама туженог. Такође, утврђено је да је тужени на седници Управног одбора одржаној дана 22.02.2017. године, донео спорне одлуке и то одлуку бр. 17-03-01, којом је одређено да ће редовна седница Скупштине туженог бити одржана дана 24.04.2017. године и одлуку бр. 17-03-02, којом је отворен изборни поступак за избор председника и чланова Управног и Надзорног одбора туженог, а који ће се окончати на седници која ће бити одржана дана 24.04.2017. године. Изборна седница Скупштине туженог одржана је дана 24.04.2017. године, када је одржана и редовна седница и то у присуству 34 члана Савеза са правом гласа, међу којима је био и представник тужиоца, те да је већином гласова чланова за председника Савеза у наредном четворогодишњем мандату поново изабран АА, чиме је он изабран за лице које заступа и представља Савез, а за секретара Савеза изабран је ББ.

Првостепени суд је полазећи од овако утврђеног чињеничног стања оценио да је основан тужбени захтев тужиоца за утврђење ништавости одлука бр. 17-03-01 и бр. 17-03- 02 обе од 22.02.2017. године, применом одредбе члана 5. и 34. Пословника о раду скупштине туженог, члана 44. Статута туженог, те члана 57. и 64. Закона о спорту, с обзиром на то да је наведене одлуке донео нелегитиман орган туженог коме је истекао мандат још у новембру 2016. године (четворогодишњи мандат), због чега је утврдио ништавост предметних одлука.

Одлучујући о захтеву тужиоца за одређивање привремене мере, првостепени суд је оценио да у овом случају нису испуњени услови из члана 449. Закона о извршењу и обезбеђењу.

Другостепени суд налази да је првостепени суд на правилно и потпуно утврђено чињенично стање погрешно применио материјално право. Према становишту другостепеног суда, применом релевантних одредби Закона о спорту и Статута туженог на које се у образложењу пресуде позива, долази се до закључка да је Скупштина туженог на седници одржаној 2012. године, на којој је учествовао и тужилац, практично донела одлуку да се мандат члановима органа туженог продужи до одржавања редовне годишње скупштине туженог у априлу 2017. године. Како је тужба за побијање такве одлуке скупштине одбачена због неблаговремености, према оцени другостепеног суда, скупштина туженог сазвана је у складу са Статутом и законом, па стога нису ништаве одлуке Управног одбора туженог бр. 17-03-01 о одржавању седнице скупштине Ваздухопловног савеза Србије и бр. 17-03-02 о отварању изборног поступка за избор председника Управног и Надзорног одбора Ваздухопловног савеза Србије, обе од 22.02.2017. године. Другостепени суд додаје да у складу са одредбом члана 64. Закона о спорту предметне одлуке бр. 17-03-01 и бр. 17-03-02 од 22.02.2017. године не представљају појединачне акте органа којима се одлучује о правима која би уживала судску заштиту, већ представљају одлуке о управљању и руковођењу спортским удружењем и исте су техничке природе, те је тужбени захтев тужиоца неоснован и у том смислу, имајући у виду да је предмет судске заштите могла бити одлука о избору чланова управљачких органа код туженог од 24.04.2017. године, а спорне одлуке су само претходиле доношењу ове одлуке.

Ревизија тужиоца није основана.

Тужбеним захтевом тражи се утврђење ништавости спорних одлука туженог, са образложењем да је мандат чланова управних органа Савеза престао у новембру 2016. године, а да је одлуке од 22.02.2017. године о заказивању редовне скупштине Савеза, као и о отварању изборног поступка, донео нелегални орган. На наведеним чињеничним тврдњама тужилац инсистира и у ревизији.

Нису основани ревизијски наводи да је спорне одлуке о сазивању седнице Скупштине и започињања изборног процеса донео нелегални орган. Наиме, на седници Скупштине туженог одржаној дана 20.11.2012. године, између осталих, изабран је председник Савеза који је уједно и председник Управник одбора, као и чланови Управног одбора. Мандат тако изабраних чланова траје четири године у складу са одредбом члана 44 Статута туженог. Међутим, у конкретном случају, на истој седници скупштине донета је и одлука о спајању редовне и следеће изборне седнице скупштине (предвиђене за април 2017. године), на којој седници ће се извршити изборни процес за нове чланове управних органа. На основу ове одлуке скупштине, председник туженог Савеза је побијаним одлукама сазвао седницу скупштине ради отпочињања изборног процеса у априлу 2017. године.

Према оцени Врховног суда, легалност статуса председника туженог заснива се на одлуци скупштине из 2012. године, која није незаконита са становишта Закона о спорту како то тврди тужилац. Ово из разлога што се према Закону о спорту („Сл. гласник РС“ бр. 24/11 и 99/11) који је био важећи у моменту одржавања поменуте седнице скупштине, законитост донетих одлука као појединачних аката органа, могла испитивати у року од три године од дана доношења одлуке (члан 62. став 3. Закона о спорту). Исто решење предвиђа и сада важећи Закон о спорту, само што прописује и субјективни рок за подношење тужбе. Протеком рока за подношење тужбе, или одбацивањем тужбе због неблаговремености као што је овде био случај, таква одлука скупштине је у свему пуноважна и производи сва правна дејства на чланове Савеза и његове органе, јер се њена незаконитост више не може утврђивати, нити истицати. Стога, инсистирање тужиоца на тврдњи да се ради о незаконитој одлуци којом је практично супротно Статуту предвиђено продужење мандата члановима управних органа на период до одржавања редовне скупштине туженог у априлу 2017. године, нема упориште у материјалноправним одредбама којима је регулисано побијање одлука као појединачних аката спортских удружења. Последица наведеног стања огледа се у легалности статуса председника туженог и чланова управног одбора у моменту сазивања седнице скупштине у априлу 2017. године, јер су своју функцију обављали на основу изричитог овлашћења скупштине друштва, за које није утврђено да је незаконито. У прилог наведеном иде и чињеница да нити је тужилац, нити било који члан туженог Савеза, покренуо ванпарнични поступак за постављање привременог заступника удружења у складу са одредбом члана 57. став 13. Закона о спорту („Сл. гласник РС“ бр. 10/16), нити је због тога тужени престао да постоји у складу са одредбом члана 57. став 15. истога закона, што указује да су у статусном смислу били испуњени услови за рад и деловање туженог удружења.

Дакле, како је побијане одлуке донео председник Савеза који је у том моменту био регистрован за обављање наведене функције и уз овлашћење скупштине да ту функцију може обављати до одржавања редовне годишње седнице скупштине предвиђене за април месец 2017. године када је планиран избор нових чланова органа управе, то су неосновани сви ревизијски наводи којима се указује на нелегалност статуса председника туженог Савеза у моменту доношења побијаних одлука, чиме су неосновани и ревизијски наводи о разлозима ништавости побијаних одлука.

Имајући у виду све претходно наведено, Врховни суд није посебно ценио ревизијске наводе којима се оспорава закључак другостепеног суда да су побијане одлуке техничког карактера, те да нису ни подложне побијању у складу са одредбама члана 64. Закона о спорту („Сл. гласник РС“ бр. 10/16), јер су без утицаја на правилност побијане пресуде.

Како не постоје разлози због којих је ревизија изјављена, као ни разлози о којима ревизијски суд води рачуна по службеној дужности, Врховни суд је применом одредбе члана 414. став 1. Закона о парничном поступку одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Бранко Станић, с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић