Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Весне Поповић, председника већа, Зоране Делибашић и Гордане Комненић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Олег Копривица, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., са боравиштем у Републици ..., чији је пуномоћник Милош Василије, адвокат из ..., ради дуга, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Панчеву Гж 19/20 од 21.01.2020. године, у седници већа одржаној дана 16.09.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиоца АА из ..., изјављена против решења Вишег суда у Панчеву Гж 19/20 од 21.01.2020. године

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Вршцу П 9/10 (2001) од 02.10.2019. године, предлог за понављање поступка поднет од стране тужиоца против правноснажног решења о повлачењу тужбе П 9/10 од 25.11.2011. године, одбачен је као неблаговремен.

Решењем Вишег суда у Панчеву Гж 19/20 од 21.01.2020. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђено решење Основног суда у Вршцу П 9/10 (2001) од 02.10.2019. године.
Против решења другостепеног суда, којим је правноснажно одлучено о предлогу за понављање поступка, тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијано решење, у смислу члана 399., у вези члана 412. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' бр. 125/04... 111/09), који се у овом поступку примењује у смислу одредбе члана 506. став 1. важећег Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' бр. 72/11... 87/2018), и утврдио да ревизија тужиоца није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 9. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а ревизијом се не указује на неку другу битну повреду одредаба парничног поступка.

Из стања у предмету следи да је поступак у овој парници правноснажно окончан решењем Основног суда у Вршцу, Судска јединица Бела Црква П 9/10 од 25.11.2011. године, којим је утврђено повлачење тужбе пошто на рочиште за главну расправу заказано за 25.11.2011. године, нису приступили тужилац и тужени, изостанак нису оправдали, а уредно су позвани, па је првостепени суд наведено решење донео у смислу одредбе члана 296. став 2. Закона о парничном поступку. То решење достављено је пуномоћнику тужиоца, адвокату Марјану Лукашев из ..., дана 25.02.2012. године, а правноснажно је дана 09.03.2012. године. Тужилац је предлог за понављање поступка из разлога прописаног одредбом члана 422.став 1.тачка 1. Закона о парничном поступку, поднео суду дана 10.02.2017. године. У предлогу је навео да је адвокату Марјану Лукашев, усмено отказао пуномоћје почетком октобра 2011. године и да о томе није обавестио суд. О отказу пуномоћја суд није обавестио ни пуномоћник тужиоца, адвокат Марјан Лукашев.

Првостепени суд је предлог тужиоца за понављање поступка одбацио као неблаговремен, јер је пуномоћнику тужиоца, адвокату Марјану Лукашев, решење о повлачењу тужбе, које је донето дана 25.11.2011. године, достављено дана 21.02.2012. године и од тог момента је тужиоцу почео да тече рок за подношење предлога за понављање поступка (субјективни рок), који је протекао давно пре подношења предлога за понављање поступка.

Виши суд у Панчеву је потврдио наведено решење, прихватајући у свему разлоге првостепеног суда.

По оцени Врховног касационог суда, нижестепени судови су правилно закључили да је предлог тужиоца за понављање поступка неблаговремен.

Одредбом члана 422.став 1.тачка 1. Закона о парничном поступку, прописано је да поступак који је одлуком суда правноснажно завршен може се по предлогу странке поновити ако којој странци незаконитим поступањем, а нарочито пропуштањем достављања, није била дата могућност да расправља пред судом. Предлог за понављање поступка подноси се у року од 30 дана и то у случају из члана 422.тачка 1.овог закона (што је овде случај), од дана када је одлука достављена странци, јер је тако прописано одредбом члана 424.став 1.тачка 1. Закона о парничном поступку.

У смислу одредбе члана 93.став 1. Закона о парничном поступку, странка може у свако време опозвати пуномоћје, а пуномоћник га може у свако време отказати. Опозивање, односно отказ пуномоћја мора се саопштити суду пред којим се води поступак, писмено или усмено на записник, сходно ставу 2.те одредбе Закона.

Пошто је тужилац, пуномоћјем од 11.07.2008. године, овластио адвоката Марјана Лукашев из ... да га заступа у овој парници и пошто је тај адвокат био уредно позван, а није дошао на рочиште за главну расправу заказано за 25.11.2011. године па је суд утврдио повлачење тужбе, решењем П 9/10 од 25.11.2011. године, које је, том адвокату уредно достављено дана 21.02.2012. године, следи да је тужилац био дужан да предлог за понављање поступка поднесе у року од 30 дана од дана достављања одлуке његовом пуномоћнику, а није тако поступио већ је предлог поднео суду дана 10.02.2017. године.

Неосновани су наводи ревизије тужиоца да је суд био дужан да њега позове на рочиште за главну расправу заказано за 25.11.2011. године. Сходно одредби члана 132.став 1. Закона о парничном поступку, кад странка има законског заступника, односно пуномоћника, достављање се врши законском заступнику, односно пуномоћнику, ако у закону није што друго одређено. Пошто ни тужилац ни његов пуномоћник нису саопштили суду да је пуномоћје отказано, на начин прописан одредбом члана 93.став 2. Закона о парничном поступку, првостепени суд је правилно на рочиште за главну расправу заказано за 25.11.2011. године позвао пуномоћника тужиоца, адвоката Марјана Лукашева и правилно је, том адвокату, доставио решење о повлачењу тужбе.

Из наведених разлога, ревизијом се неосновано указује на погрешну примену материјалног права па је Врховни касациони суд је одлуку као у изреци овог решења донео у смислу одредбе члана 405. став 1., у вези члана 412. став 4. Закона о парничном поступку.

Председник већа-судија
Весна Поповић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић