.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 2467/2025
28.05.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранке Дражић, председника већа, Марине Милановић, Весне Мастиловић, Иване Рађеновић и Владиславе Милићевић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Урош Спасојевић, адвокат из ..., против тужене ББ из ..., чији је пуномоћник Милош Мандић, адвокат из ..., ради накнаде нематеријалне штете, одлучујући о ревизији тужeне, изјављеној против пресуде Вишег суда у Ваљеву Гж 939/24 од 07.11.2024. године, на седници одржаној 28.05.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији туженe, изјављеној против пресуде Вишег суда у Ваљеву Гж 939/24 од 07.11.2024. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженe изјављена против пресуде Вишег суда у Ваљеву Гж 939/24 од 07.11.2024. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Ваљеву П 646/24 од 02.10.2024. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиље па је обавезана тужена да тужиљи на име накнаде нематеријалне штете због претрпљених физички болова исплати 40.000,00 динара и на име претрпљеног страха 40.000,00 динара, све са законском затезном каматом од 02.10.2024. године, као дана пресуђења, до исплате. Ставом другим изреке, обавезана је тужена да тужиљи на име трошкова парничног поступка исплати 119.950,00 динара.
Пресудом Вишег суда у Ваљеву Гж 939/24 од 07.11.2024. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена пресуда Основног суда у Ваљеву П 646/24 од 02.10.2024. године у ставу првом изреке. Ставом другим изреке, преиначена је првостепена пресуда у ставу другом изреке, тако што је обавезана тужена да тужиљи на име накнаде трошкова поступка исплати 118.950,00 динара.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је благовремено изјавила ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, с тим што је предложила да се о ревизији одлучује као изузетно дозвољеној, применом одредбе члана 404. Закона о парничном поступку.
Према одредби члана 404. ст. 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр.72/11...10/23), у даљем тексту: ЗПП, посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права.
Побијаном правноснажном пресудом, одлучено је о тужбеном захтеву за накнаду нематеријалне штете за претрпљене физичке болове и страх, којом је утврђено да је тужбени захтев основан, па је применом одредби Закона о облигационим односима обавезана тужена да потраживани износ штете накнади тужиљи. Врховни суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. ЗПП, јер се ревизијом тужене не указује да постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса или да постоји потреба новог тумачења права или неуједначена судска пракса, нити се указује на супротне одлуке, већ се оспорава утврђено чињенично стање, а одлуке нижестепених судова о основаности тужбеног захтева засноване су на примени одговарајућих одредаба материјалног права, због чега је и одлучено као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Одредбом чланa 479. став 6. ЗПП, прописано је да против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.
Тужба ради накнаде штете поднета је 11.04.2024. године. Вредност предмета спора је 80.000,00 динара.
Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинскоправном спору у коме се тужбени захтев односи на новчано потраживање, у коме вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 3.000 евра, што значи да се ради о спору мале вредности у коме ревизија није дозвољена, то и ревизија тужене није дозвољена, применом члана 479. став 6. ЗПП.
На основу изнетог, применом члана 413. у вези члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Бранка Дражић с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
