Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 2482/2021
02.06.2021. година
Београд

Врховни касациони суд у већу састављеном од судија: Jасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић, Споменке Зарић, Гордане Комненић и Весне Поповић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Срђан Алексић, адвокат из ..., против тужених ББ, ВВ и ГГ, сви из ..., чији је заједнички пуномоћник Зоран Костић, адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж. 324/2020 од 08.07.2020. године, у седници од 02.06.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиље, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж. 324/2020 од 08.07.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Нишу П 7895/18 од 16.09.2019. године, ставом првим изреке одбијен је као неоснован приговор пресуђење ствари истакнут од стране тужене ГГ. Ставом другим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље да се утврди да су ништави Уговор о купопродаји непокретности Ов ../2006 закључен између првотуженог и друготуженог и Уговор о купопродаји непокретности Ов ../2006 закључен између друготуженог и трећетужене. Ставом трећим изреке тужиља је обвезана да друготуженом и трећетуженој накнади трошкове парничног поступка у износу од 42.950,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде па до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж. 324/2020 од 08.07.2020. године, одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда у ставовима другом и трећем изреке.

Против другостепене пресуде, тужиља је благовремено изјавила ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешне примене материјалног права и из разлога прописаних чланом 404. Закона о парничном поступку.

Тужени су доставили одговор на ревизију.

По оцени Врховног касационог суда, нема законских услова за одлучивање о ревизији тужиље као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. важећег Закона о парничном поступку – ЗПП. Ревизијом тужиље истиче се погрешна примена материјалног права, али се не указује на законске разлоге за изузетну дозвољеност ревизије у смислу члана 404. став 1. ЗПП. Због битних повреда одредаба парничног поступка посебна ревизија се не може поднети, а Уставни суд одлучује о повредама права зајемчених Уставом и Европском конвенцијом за заштиту људских права. Зато је одлучено као у ставу првом изреке.