Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 24828/2023
15.05.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија Драгане Маринковић, председника већа, Марине Милановић, Зорице Булајић, Весне Станковић и Радославе Мађаров, чланова већа, у поступку принудне наплате судске таксе таксеног обвезника тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Радослав Шошкић, адвокат из ..., одлучујући о ревизији таксеног обвезника, тужиоца АА изјављеној против решења Вишег суда у Панчеву Гжи 34/23 од 07.02.2023. године, у седници одржаној 15.05.2024. године донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији таксеног обвезника, тужиоца АА изјављеној против решења Вишег суда у Панчеву Гжи 34/23 од 07.02.2023. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија таксеног обвезника, тужиоца АА изјављена против решења Вишег суда у Панчеву Гжи 34/23 од 07.02.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Панчеву Гжи 34/23 од 07.02.2023. године одбијена је као неоснована жалба таксеног обвезника, тужиоца АА и потврђено решење о извршењу Основног суда у Панчеву П 312/20 од 30.12.2022. године којим је одређено извршење против тужиоца АА као таксеног обвезника ради наплате неплаћених судских такси у парници тог суда П 312/20.

Против правоснажног решења донетог у другом степену таксени обвезник, тужилац АА је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права са предлогом да се о ревизији одлучи у смислу члана 404. ЗПП.

Одлучујући о дозвољености ревизије у смислу члана 404. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11...10/23) у вези члана 92. Закона о уређењу судова, „Службени гласник РС“ број 10/23), Врховни суд је утврдио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији таксеног обвезника, тужиоца АА као извршног дужника као изузетно дозвољен у смислу члана 404. став 1. ЗПП а у вези члана 420. став 6. ЗПП јер се у конкретном случају побија одлука донета у поступку наплате судских такси таксеног обвезника које није платио у парничном поступку због чега не постоји потреба за разматрањем правних питања у интересу равноправности грађана и разматрање питања од општег интереса као ни потребе изједначавања судске праксе и новог тумачења права у поступку принудне наплате судских такси због чега је одлучено као у ставу првом изреке.