Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије, на основу члана 404. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 10/23), Врховни суд је оценио да нема места одлучивању о ревизији као изузетно дозвољеној на основу одредбе става 1. тог члана, с обзиром да не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса, правних питања у интересу равноправности грађана, уједначавањем судске праксе или новим тумачењем права.

Правноснажном пресудом одлучено је о тужбеном захтеву који се односи на обавезу плаћања одржавања стамбене зграде, применом одредбе чл. 24 – 28. Закона о одржавању стамбених зграда и члана 460. ЗПП у вези члана 374. и 378. ЗОО. Наиме, тужени као власник стана бр. ... у улици ... број ... у ..., није измирио своју обавезу плаћања одржавања стамбене зграде у периоду од септембра 2015. године до маја 2018. године. Обавеза плаћања одржавања стамбене зграде предвиђена је Уговором о одржавању стамбених зграда од 22.11.1993. године и Анексом уговора од 08.02.1994. године. За наведено потраживање важи општи рок застарелости од 10 година. Из наведених разлога тужбени захтев је усвојен у односу на стицање без основа.

О овом праву тужиоца судови су одлучили уз примену материјалног права које је у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног суда, у којима је одлучивано о истоветним захтевима тужилаца, са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом, а одлука Врховног касационог суда на коју се ревидент позива, односи се на другачију чињеничну и правну ситуацију, због чега се не ради о различитом поступању судова у истој ситуацији. Правилна примена права у споровима са захтевом као у конкретном случају зависи од утврђеног чињеничног стања, због чега не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права, због чега је одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Тужба ради дуга – предлог за извршење, поднет је 24.08.2018. године, а вредност предмета спора је испод 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Према члану 468. став 1. и став 4. ЗПП, спорови мале вредности су спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, као и спорови у којима предмет тужбеног захтева није новчани износ, а вредност предмета спора коју је тужилац у тужби навео не прелази поменути износ.

Чланом 479. став 6. ЗПП прописано је да у поступцима у споровима мале вредности против одлуке другостепеног суда ревизија није дозвољена.

Како се у конкретном случају ради о спору мале вредности у коме је вредност предмета спора испод динарске противвредности 3.000 евра, ревизија туженог није дозвољена, у смислу члана 479. став 6. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке овог решења.

Председник већа – судија

Весна Субић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић