У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Весне Субић, председника већа, Зорана Хаџића и Драгане Миросављевић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., коју заступа пуномоћник Душко Аврамов, адвокат из ..., против тужених ББ, власника Самосталне поликлинике „ББ“ из Суботице, коју заступа пуномоћник Вања Виличић, адвокат из ... и ВВ из ..., коју заступа пуномоћник Невена Тепавац, адвокат из ..., уз учешће умешача на страни тужене ВВ, АДО „Триглав осигурање“, Београд, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 2211/23 од 19.10.2023. године, у седници одржаној 23.01.2025. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснована, ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 2211/23 од 19.10.2023. године.

ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев тужиље за накнаду трошкова ревизијског поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Суботици П 54/20 од 23.05.2023. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев ради обавезивања тужених ББ, власника самосталне поликлинике „ББ“ из Суботице и ВВ из ..., да солидарно исплате тужиљи АА из ... износ од 1.000.000,00 динара на име новчане накнаде за претрпљене душевне болове због повређеног права угледа и части и права личности, износ од 3.000.000,00 динара, на име претрпљених физичких болова износ од 3.000.000,00 на име претрпљеног страха, све са законском затезном каматом од дана извршности до дана исплате, као и да солидарно исплате на име материјалне штете износе ближе наведене у изреци пресуде, са законском затезном каматом од дана доспећа сваког појединачног износа до исплате и да тужиљи солидарно надокнаде парничне трошкове са законском затезном каматом од извршности до коначне исплате. Ставом другим изреке обавезана је тужиља да туженој ББ надокнади трошкове поступка у износу од 300.270,00 динара, а у случају доцње са законском затезном каматом од дана извршности пресуде до дана наплате. Ставом трећим изреке обавезана је тужиља да туженој ВВ надокнади трошкове поступка у износу од 304.770,00 динара, а у случају доцње са законском затезном каматом од дана извршности пресуде до дана наплате.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 2211/23 од 19.10.2023. године жалба тужиље је одбијена и потврђена првостепена пресуда, а одбијен је и захтев тужиље за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и због погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао побијану пресуду, у смислу члана 408. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“ бр. 72/11...10/23), па је оценио да ревизија тужиље није основана.

У спроведном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а није дошло ни до пропуста у примени или погрешне примене било које одредбе Закона о парничном поступку, па није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. истог Закона, на коју се у ревизији указује.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља се дана 11.02.2013. године јавила ради генетичке консултације у Службу за специјалистичко консултативне прегледе, Кабинет за генетику Опште болнице Суботица. У извештају лекара специјалисте од истог датума наведено је да тужиља, и поред оптерећења – ризика за потомство због болести рођене сестре нема потенцијалних тератогених оптерећења, кариотип је уредан, тужиља није наследила инверзију хромозома 7 од оца, нема цитогентски ризик за планирање трудноће и нема индикацију за пренаталну кариотипизацију. Од 2014. године тужиља је пацијент друготужене у Поликлиници „ББ“ и од почетка је упознала друготужену са породичном анамнезом, те је у извештају 09.10.2014. године друготужена унела да је потребно урадити колпоскопију, а у извештају је подвучено – отац 7 ген!! сестра микроцефс ????. Тужиља се дана 13.05.2019. године, када је била старости 35. година јавила на гинеколошки преглед код друготужене и тада је констатовано да се код тужиље ради о трудноћи старости око шест недеља, друготужена је урадила гинеколошки ултразвук, а у делу података о породичној анамнези наведено је исто као и у ранијем извештају од 09.10.2014. године. Тужиља је још два пута била на контроли код друготужене (23.05.2019. године и 13.06.2019. године), када су урађене лабораторијске анализе и гинеколошки ултразвучни преглед и сви резултати су били уредни, у оквиру нормалних вредности. Тужиља је приватно, према упутству друготужене урадила Veragene test и за то платила 96.000,00 динара. Резулатати теста су тужиљи достављени у електронској форми, обавештена је и телефоном, а резултати су били такви да је докторка која је радила ове резултате уверила тужиљу да нема ризика и да ништа не брине. То вече тужиља је организовала славље у кругу породице. У међувремену је друготужена упутила тужиљу да уради анализу пет гена у приватној лабораторији „Југолаб“, па пошто тужиља није имала довољно новца да уради све анализе, урадила је само први ген на листи коју јој је дала друготужена. Тужиља је наставила редовне контроле код друготужене и сви резултати су били у оквиру уредних, а наведено је да је налаз Veragene теста уредан, здраво женско.

С обзиром да је на Veragene тесту написано на енглеском very low risk NIPT results, тужиља је 02.07.2019. године отишла код изабраног лекара и добила упут за генетичара. Дана 03.07.2019. године тужиља се јавила клиничком генетичару у Општој болници у Суботици, када је показала Veragene тест и извештај друготужене, након чега је докторка генетичар упутила тужиљу да уради амниоцентезу.

Дана 10.07.2019. године тужиља је трудноћу наставила да води у Поликлиници „Кућа здравља“ код др ГГ, први преглед је био у 15. недељи трудноће, а дана 16.08.2019. године тужиља је у Институту за здравствену заштиту деце и омладине Војводине у Новом Саду, у 19. недељи трудноће урадила амниоцентезу, која је прошла без компликација. Тужиља је дана 11.09.2019. године отишла на експертски ултразвук у Поликлинику „Новаков и сарадници“ Нови Сад, где јој је докторка из те поликлинке саопштила да плод нема видљивих морфолошких аномалија, једино је глава бебе мања, што треба даље пратити. Према генетском налазу Службе за медицинску генетику Института за здравствену заштиту деце и омладине Војводине, који је издат 12.09.2019. године, у рубрици генетске информације наведено је синдром langdon down мозаични облик. Тужиља је 18.09.2019. године са резулатима цитогенетског испитивања отишла код др ДД, генетичара, када је констатовано да је кариотип плода са мозаичном тризомијом хромозома 21 (Даунов синдром мозаични облик) у 60% ћелија, те је ова докторка тужиљу хитно упутила на Етички одбор за прекид трудноће у ГАК Нови Сад. Етичка комисија Клинике за гинекологију и акушерство Клиничког центра Војводине у Новом Саду је дана 24.09.2019. године донела одлуку да се размотри кордоцентеза, а термин за то тужиља је добила за две недеље, што би значило да ће се трудноћа прекинути са тридесетом недељом. С обзиром да је тужиља желела да што пре заврши интервенцију, др ДД је назвала Клинику Народног фронта у Београду, генетичару др ЂЂ објаснила о чему се ради, на шта је она рекла да је то хитно, а Етички одбор ГАК „Народни фронт“ у Београду је дана 02.10.2019. године донео одлуку којом је тужиљи одобрен захтевани прекид трудноће из медицинских индикација, због амниоцентезом утврђеног генетског поремаћаја код плода, без потребе да се добијени резултати потврде кородоцентезом, па је фетицид учињен у 27. недељи трудноће. Побачени плод је послат на обдукцију на Институт за патологију Медицинског факултета у Београду.

Тужиља је 24 сата пре порођаја трпела снажне физичке и психичке болове у пределу карлице који су постајали све јачи, а било је тешко породити дете које није живо, при томе тужиља има проблем пролаксмитралног залиска, као и астму, која је у том тренутку била појачана, па се тужиља уплашила и за свој живот. Кући се вратила исцрпљена и емотивно сломљена.

Тужиља се након наведене интервенције обратила др ДД и из преписке са њом обавештена је да су докторки јавили да друготужена шаље свуда поруке да је тужиља убила здраво дете, да је налаз обудукције без аномалије.

У извештају Института за патологију Мединског факултета у Београду од 04.10.2019. године, у завршној дијагнози је наведено да обдукцијом плода нису установљени карактеристични макроскопски знаци тризомије 21 пара хромозома тзв. стигмата, а што не мора да буде уочљиво код мозаичног типа (60%), нити код плода те интраутерине старости (27 gn).

Тужиља је, због уверења да докторка ВВ није поступала по правилима струке, покренула поступак пред Судом части Регионалне лекарске коморе Војводине, који је решењем од 05.08.2020. године оценио да је оправдан предлог за покретање поступка против др ВВ и наведеним решењем је одређено да се исто има сматрати захтевом за покретање дисципллинског поступка. Одлуком Лекарске коморе Србије, Регионалне лекарске коморе Војводине, Суда части од 21.02.2021. године друготужена је ослобођена одговорности да је у мају 2019. године током лекарског прегледа пацијенткиње АА поступила у супротности са савременим достигнућима медицинске науке и праксе. Врховни суд части Лекарске коморе Србије је дана 12.03.2021. године донео одлуку којом је одбио жалбу тужиље и потврдио одлуку Суда части Регионалне лекарске коморе Војводине од 21.01.2021. године.

Основно јавно тужилаштво у Суботици је решењем Кт. 415/20 од 21.09.2021. године одбацило кривичну пријаву тужиље поднету против друготужене у правцу кривичног дела преваре и кривичног дела несавесног пружања лекарске помоћи, јер не постоје основи сумње да је учињено кривично дело за које се гони по службеној дужности.

Имајући у виду овако утврђено чињенично стање првостепени суд је одбио тужбени захтев јер је закључио да трудноћа тужиље није спадала у трудноћу високог ризика која захтева допунску заштиту, да године старости тужиље у време трудноће нису представљале апсолутну индикацију за пренаталну кариотипизацију, већ повећани ризик за рађање детета са променом у броју хромозома. Тачно је да код тужиље постоји породично оптерећење као могући разлог за амниоцентезу, али је тужиљи још 2013. године у Општој болници у Суботици, у склопу припреме за трудноћу, урађена кариотипизација којом је утврђено да нема цитогенетског ризика за планирање трудноће, због чега је њено породично оптерећење искључено као разлог за амниоцентезу.

Другостепени суд је прихватио, као правилан, закључак првостепеног суда да је друготужена у спорном периоду од 13.05. до 01.07.2019. године, на основу налаза кариотипа тужиље и налаза тужиље који су урађени од стране друготужене или по њеном упуту, исправно проценила да нема индикација за упућивање тужиље на амниоцентезу, односно генетичару. Тужиља је, и након што више није била пацијент тужене, након заказане контроле на коју се није јавила 24.07.2019. године, могла да се подвргне амниоцентези у случају да је било индиције за то, тако да друготужена није закаснила са упућивањем тужиље на наведену дијагностичку методу. Наиме, амниоцентеза код труднице, у случају да је индикована, ради се између 16. и 18. гестацијске недеље трудноће, па произлази да је тужиља могла и сама, након што је наставила да своју трудноћу контролише код другог лекара, да се подвргне амниоцентези. И у ситуацији да је тужиља на последњој контроли код друготужене 01.07.2019. године упућена генетичару, процес би био исти и ништа се не би променило нити убрзало у односу на процес који је код тужиље спроведен.

Нижестепени судови су на утврђено чињенично стање правилно применили материјално право, законске одредбе ближе наведене у образложењу, када су одбили тужбени захтев, а разлоге за такву одлуку у свему прихвата и Врховни суд.

На правилност побијане пресуде не утичу наводи ревизије да је друготужена прекршила одредбе „Зојиног закона“ – члан 6, који одређује ко може вршити генетичка испитивања и где се она могу спроводити. Суд части Лекарске коморе Србије је друготужену ослободио од одговорности да у току прегледа тужиље није поступала у складу са савременим достигнућима медицинске науке и праксе, а из налаза и мишљења вештака медицинске струке произлази да друготужена није направила „лекарску грешку“ односно да је поступала у свему према правилима струке у време док је тужиља била њен пацијент.

Наводи ревизије који се односе на анализу резултата Veragene теста и анализе које су након тога вршене у погледу тужиљине трудноће указују на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, а што није ревизијски разлог прописан чланом 407. Закона о парничном поступку.

Врховни суд је ценио и остале наводе изјављене ревизије којима се не доводи у сумњу правилност и законитост побијане пресуде, због чега ти наводи нису посебно образложени.

Тужиља није успела у ревизијском поступку, па нема право на трошкове тог поступка које је тражила и определила.

Из наведених разлога одлучено је као у изреци пресуде, на основу члана 414. и члана 165. Закона о парничном поступку.

Педседник већа-судија

Весна Субић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић