Рев 2717/2025 3.19.1.26.1.3

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 2717/2025
06.03.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Мирјане Андријашевић, председника већа, Иване Рађеновић и Владиславе Милићевић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Немања Лукић, адвокат из ..., против туженe ББ и малолетних ВВ и ГГ, чији је законски заступник мајка ББ, сви из ..., чији је пуномоћник Маријана Радека Симић, адвокат из ..., ради измене одлуке о издржавању и моделу виђења по тужби и противтужби, одлучујући о ревизији тужених противтужилаца против решења о трошковима поступка садржаног у пресуди Апелационог суда у Београду Гж2 404/24 од 13.08.2024. године, у седници одржаној 06.03.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена, ревизија тужених противтужилаца изјављена против дела става првог изреке пресуде Апелационог суда у Београду Гж2 404/24 од 13.08.2024. године којим је одбијена жалба тужених противтужилаца и потврђено решење о трошковима поступка садржано у ставу шестом изреке пресуде Трећег основног суда у Београду П2 470/2022 од 26.01.2024. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Трећег основног суда у Београду П2 470/2022 од 26.01.2024. године, одбијен је тужбени захтев тужиоца-противтуженог којим је тражио да се обавеже тужилац-противтужени да на име свог доприноса за издржавање малолетних тужених- противтужилаца плаћа месечно износ од по 6.000,00 динара за свако дете, укупно 12.000,00 динара, као неоснован (став први изреке). Делимично је усвојен противтужбени захтев малолетних тужених-противтужилаца и обавезан је тужилац- противтужени да на име свог дела доприноса за издржавање малолетних тужених- противтужилаца плаћа месечно износ од по 15.000,00 динара за свако дете, укупно 30.000,00 динара почев од 30.06.2022. године па убудуће док за то постоје законски разлози или док се ова одлука не промени На овај начин измењена је пресуда Трећег основног суда у Београду П2 31316/2017 од 07.06.2018. године у ставу другом изреке, док је у преосталом делу пресуда остала неизмењена (став други изреке). Одбијен је противтужбени захтев малолетних тужених-противтужилаца у делу разлике између досуђеног износа од по 15.000,00 динара за сваког малолетног туженог-противтужиоца до захтеваног износа од по 20.000,00 динара за сваког малолетног туженог- противтужиоца (став трећи изреке). Тужба тужиоца у делу тужбеног захтева који се односи на уређење модела виђења је повучена (став четврти изреке). Одбијен је противтужбени захтев малолетних тужених-противтужилаца који су захтевали да се модел виђења одвија једном месечно у трајању од сат времена у посластичарници или парку близу места становања малолетне деце као неоснован (став пети изреке). Одређено је да свака странка сноси своје трошкове поступка (став шести изреке).

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж2 404/24 од 13.08.2024. године, одбијене су као неосноване жалбе тужиоца и тужених и потврђена пресуда Трећег основног суда у Београдау П2 470/22 од 26.01.2024. године, у ставу првом и шестом изреке, а одбијени су захтеви парничних странака за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену којом је одбијена жалба тужених противтужилаца и потврђено првостепено решење садржано у ставу шестом изреке првостепене пресуде (одлука о трошковима поступка) тужене-противтужиље су благовремено изјавиле ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 420. став 1. ЗПП је прописано да странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан. Према одредби става 2. овог члана ревизија против решења из става 1. овог члана није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде.

Када је за изјављивање ревизије меродавна вредност предмета спора, на основу члана 28. став 1. ЗПП, узима се само вредност главног захтева, док се према ставу 2. истог члана, камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и парнични трошкови не узимају у обзир ако не чине главни дуг.

Према томе, под главним захтевом у смислу наведеног члана подразумева се захтев странке због кога се поступак води, док се споредним тражењем сматрају захтеви странке који се истичу поводом или са главним захтевом, односно потраживања акцесорне природе у односу на главни захтев. Споредна тражења се узимају у обзир само када се траже као главно потраживање и тада се према том потраживању одређује вредност предмета спора.

У конкретном случају ревизија је изјављена против решења о трошковима поступка, дакле против решења којим је одлучено о споредном тражењу које не чини главни захтев. Имајући у виду наведено ревизија тужених противтужилаца против ове одлуке није дозвољена.

На основу изнетог, применом члана 413. у вези члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Председник већа - судија

Мирјана Андријашевић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић