Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац председника већа, Јелене Боровац, Драгане Маринковић, Татјане Матковић Стефановић и Татјане Миљуш, чланова већа, у правној ствари тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Милка Вукомановић, адвокат из ..., против тужене Националне службе за запошљавање, Београд, Филијала Прокупље, ради уплате доприноса, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Прокупљу Гж 140/19 од 28.03.2019. године, у седници одржаној 13.05.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Прокупљу Гж 140/19 од 28.03.2019. године, као изузетно дозвољеној.

ПРЕИНАЧУЈУ СЕ пресуда Вишег суда у Прокупљу Гж 140/19 од 28.03.2019. године, и пресуда Основног суда у Прокупљу П 1201/18 од 11.10.2018. године, у делу одлуке о трошковима поступка, тако што СЕ ОБАВЕЗУЈЕ тужена Национална служба за запошљавање Београд – Филијала Прокупље, да тужиоцу АА из ... накнади трошкове првостепеног поступка од 21.000,00 динара, са законском затезном каматом од извршности до исплате и трошкове другостепеног поступка од 12.000,00 динара.

ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужена да тужиоцу накнади трошкове ревизијског поступка од 12.000,00 динара, у року од 15 дана.

О б р а з л о ж е њ е

Правноснажном пресудом Вишег суда у Прокупљу Гж 140/19 од 28.03.2019. године, одбијене су као неосноване жалбе странака и потврђена пресуда Основног суда у Прокупљу П 1201/18 од 11.10.2018. године, којом је тужена обавезана да у корист тужиоца изврши уплату, на име мање уплаћених доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, који падају на терет НЗС, надлежном Фонду ПИО за период од 01.04.2014. године до 27.07.2014. године, на износе наведене у пресуди П 2826/15 од 05.11.2015. године, за април, мај, јун и јул 2014. године, по стопама које буду важиле на дан уплате и о извршеној уплати достави доказ тужиоцу. Одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Против правноснажне другостепене пресуде, у делу којим је одлучено о трошковима поступка, тужилац је изјавио ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, на основу члана 404. ЗПП.

Ради уједначавања судске праксе у вези права на накнаду трошкова поступка, по оцени Врховног касационог суда, испуњени су услови за одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. ЗПП.

Испитујући побијану пресуду у смислу члана 408., у вези члана 420. ЗПП (''Службени гласник РС'' бр. 72/11... 55/2014), Врховни касациони суд је нашао да је ревизија основана.

Оба нижестепена суда су стала на становиште да је тужилац у раније вођеном поступку (у коме је потраживана разлика накнаде за случај незапослености) могао потраживати и доприносе, што није учинио, што је разлог за одлуку да свака странка сноси своје трошкове парничног поступка.

Заузет правни став нижестепених судова није правилан.

Одредбом члана 153. става 1. ЗПП прописано је да је странка која у целини изгуби парницу дужна да противној странци накнади трошкове, а чланом 154. ставом 1. ЗПП да ће суд приликом одлучивања који ће се трошкови накнадити странци узети у обзир само оне трошкове који су били потребни ради вођења парнице.

Имајући у виду садржину цитираних законских одредаба, као и исход ове парнице, не може се прихватити закључак нижестепених судова да трошкови овог поступка нису били потребни. Приликом одлучивања о трошковима парничног поступка, осим у споровима из области породичних односа, суд не води рачуна о разлозима правичности, а такође висина тужбеног захтева ни једном законском одредбом није прописана као основ за недосуђивање трошкова парничног поступка у ситуацији када је странка успела у спору.

Сходно наведеном, Врховни касациони суд је преиначио нижестепене пресуде у делу о трошковима поступка и обавезао тужену да тужиоцу накнади трошкове првостепеног поступка у висини од 21.000,00 динара (6.000,00 динара за састав тужбе, и за заступање на два одржана рочишта од стране пуномоћника по 7.500,00 динара), Трошкове другостепеног поступка у износу од 12.000,00 динара, на име састава жалбе од стране адвоката и 12.000,00 динара на име састава ревизије, а све према АТ и опредељеном захтеву тужиоца у смислу члана 163. став 2. ЗПП-а.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је, на основу члана 416. става 1. у вези члана 420. ЗПП, одлучио као у изреци.

Председник већа-судија
Звездана Лутовац,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић