Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Рев 2859/05
19.01.2006. година
Београд

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Предрага Трифуновића, председника већа, Весне Поповић, Јасминке Станојевић, Мирјане Грубић и Миломира Николића, чланова већа, у парници тужиље АА, против тужене "ББ", чији је пуномоћник БВ адвокат, ради утврђења, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против решења Окружног суда у Новом Саду Гж.бр. 4427/2004 од 26.5.2005. године, у седници одржаној на дан 19.1.2006. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УКИДАЈУ СЕ решења Окружног суда у Новом Саду Гж.бр. 4427/2004 од 26.5.2005. године и Општинског суда у Новом Саду П.бр. 2069/2002 од 8.12.2003. године у делу у коме је одбачена тужба којом је тужиља тражила да се обавеже тужена да јој у складу са Правилником о решавању стамбених потреба додели трособан стан ВВ, који би користила са члановима свог породичног домаћинства на неодређено време и да се обавеже тужена да са тужиљом закључи уговор о закупу на неодређено време тог стана, као и да се обавеже тужиља да у року од 15 дана од дана преузимања поседа овог стана преда туженој део пословног простора који користи као нужни смештај слободан од лица и ствари и у том делу предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење.

У осталом делу ревизија тужиље се одбија као неоснована.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Општинског суда у Новом Саду П.бр. 2069/2002 од 8.12.2003. године, одбачена је тужба којом је тужиља тражила утврђење да она по поднетој молби за решавање стамбене потребе ње и њене породице испуњава услове прописане Правилником тужене да јој се као раднику од посебног интереса реши стамбена потреба доделом на коришћење по основу закупа на неодређено време једног трособног стана ВВ који би користила са члановима свог породичног домаћинства, да се обавеже тужена да донесе решење о решавању стамбених потреба којим се стамбена потреба решава доделом трособног стана ВВ тужиљи на неодређено време, да се обавеже тужена да са тужиљом закључи уговор о закупу на неодређено време тог стана и да се обавеже тужиља да у року од 15 дана од преузимања поседа овог стана преда део пословног простора који користи као нужни смештај слободан од лица и ствари, ставом другим изреке, одбијен предлог тужиље за одређивање привремене мере.

Окружни суд у Новом Саду решењем Гж.бр. 4427/2004 од 26.5.2005. године, одбио је као неосновану жалбу тужиље и првостепено решење потврдио.

Против правоснажног решења донетог у другом степену благовремено је изјавила ревизију тужиља побијајући га због битних повреда одредаба парничног поступка са предлогом да се оба решења укину и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

Тужени је дао одговор на ревизију са предлогом да се ревизија тужиље као неоснована одбије.

Испитујући правилност побијаног решења у смислу чл. 386. и 400. ЗПП ("Службени лист СФРЈ", бр. 4/77..."Службени лист СРЈ", бр. 3/02) који се на конкретан случај примењује на основу овлашћења из чл. 491. ст. 4. ЗПП, Врховни суд је нашао да је ревизија тужиље делимично основана.

Правилно је и по оцени Врховног суда, тужба одбачена у делу у коме је тужиља тражила утврђење да она по поднетој молби за решавање стамбене потребе испуњава услове прописане Правилником о решавању стамбених потреба тужене за доделу одговарајућег стана а у смислу ч л. 288. и 187. ЗПП. Правилан је закључак нижестепених судова да је у овом делу тужба недозвољена јер тужиља тражи утврђење чињеница (да испуњава услове прописане Правилником за доделу стана на коришћење) што је у смислу чл. 187. ст. 1. ЗПП недозвољено. С обзиром на услове под којима се може поднети тужба за утврђење а на које суд пази по службеној дужности у смислу чл. 288. ЗПП, у овом делу је правилно тужба одбачена.

Међутим, у делу у коме тужиља тражи да јој тужени додели стан ВВ који би користила са члановима свог породичног домаћинства, да се обавеже тужени да са тужиљом закључи уговор о закупу на неодређено време овог стана и да се обавеже тужиља да у наредном року од 15 дана од предаје поседа овог стана туженој преда пословни простор који користи као нужни смештај, не ради се о тужби за утврђење из чл. 187. ЗПП, већ о тужби за осуду на чинидбу, због чега тужба у том делу није правилно одбачена. Како је на овај начин првостепени суд учинио битну повреду одредаба парничног поступка из чл. 354. ст. 1. на коју је тужиља указала у жалби а коју повреду није отклонио другостепени суд, то је и другостепени суд учинио битну повреду одредаба парничног поступка из чл. 354. ст. 2. тал. 14. ЗПП, због чега су оба нижестепена решења у овом делу укинута и предмет у укинутом делу враћен првостепеном суду на поновно суђење.

У поновном поступку првостепени суд ће одлучити о основаности тужбеног захтева у делу у коме је тужиља тражила обавезивање тужене да тужиљи додели одређени стан – стан ВВ и обавезивање тужене да са тужиљом за овај стан закључи уговор о закупу стана на неодређено време као и обавезивању тужиље да туженој преда у посед део пословног простора који користи као нужни смештај по додели одговарајућег стана на основу потпуно и правилно утврђеног чињеничног стања правилном применом материјалног права.

На основу изложеног, одлучено је као у ставу један изреке овог решења применом чл. 394. ЗПП а у ставу два применом чл. 393. ЗПП.

Председник већа-судија,

Предраг Трифуновић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

сд