.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 2881/2020
10.09.2020. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Марине Милановић, Добриле Страјина, Бранислава Босиљковића и Данијеле Николић, чланова већа, у правној ствари тужиоца АА из села ..., чији су пуномоћници Блажа Менковић, адвокат из ... и Ненад Менковић, адвокат из ..., против тужених Републике Србије, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Лесковцу и ЈП „Путеви Србије“ из Београда, чији је пуномоћник Бранислав Поповац, адвокат из ..., ради накнаде за фактичко заузето земљиште, одлучујући о ревизији туженог ЈП „Путеви Србије“ из Београда, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 66/20 од 16.01.2020. године, у седници одржаној 10.09.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији туженог ЈП „Путеви Србије“ из Београда, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 66/20 од 16.01.2020. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог ЈП „Путеви Србије“ из Београда, изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 66/20 од 16.01.2020. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Лесковцу П 6204/18 од 21.10.2019. године, у првом ставу изреке, утврђено је да су тужени извршили заузеће на делу непокретности у својини тужилаца и то кп.бр. .. уписане у ЛН .. КО ..., у укупној повшрини од 125 квадратних метара, у описаним мерама и границама. У другом ставу изреке, утврђено је право својине тужене Републике Србије на делу кп.бр. .. уписане у ЛН .. КО ..., у укупној повшрини од 125 квадратних метара, у описаним мерама и границама. У трећем ству изреке, обавезани су тужени да тужиоцу на име накнаде за заузеће дела кп.бр. .. КО ... у површини од 125 квадратних метара, исплате износ од 62.500,00 динара, са законском затезном каматом од 21.10.2019. године до исплате. У четвртом ставу изреке, обавезани су тужени да тужиоцу накнаде трошкове парничог поступка у износу од 69.680,00 динара, са законском затезном каматом од дана извршности пресуде до исплате.
Против правноснажне пресуде донесене у другом степену, тужени ЈП „Путеви Србије“ из Београда је изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној, применом члана 404. ЗПП.
Применом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку, посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.
Предмет тражене правне заштите о ком је одлучено побијаном одлуком је накнада за фактички изузето земљиште. Приликом одлучивања о пасивној легитимацији туженог ЈП „Путеви Србије“ из Београда, побијаном одлуком је усвојен тужбени захтев, па је и тужени ЈП „Путеви Србије“ из Београда обавезан да тужиоцу плати накнаду, уз примену материјалног права које не одступа од примене права израженог у одлукама Врховног касационог суда, заснованих на чињеничном стању као у овој правној ствари. Тужени ЈП „Путеви Србије“ уз ревизију јесте доставио правноснажне одлуке другостепених судова којима је другачије одлучено о истом правном питању, али како одлука у споровима са оваквим тужбеним захтевом зависи од утврђеног чињеничног стања, то се не може говорити о различитом поступању судова у истој правној ствари. Имајући ово и виду, произилази да у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачење права, па нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, на основу чега је и одлучено је као у првом ставу изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба ради заузећа и накнаде поднета је 13.12.2018. године, а вредност спора је 62.500,00 динара.
Како вредност предмета спора очигледно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ревизија није дозвољена.
На основу члана 413. Закона о парничном поступку, одлучено је као у другом ставу изреке.
Председник већа – судија
Слађана Накић Момировић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
