Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранке Дражић, председника већа, Весне Мастиловић, Иване Рађеновић, Мирјане Андријашевић и Владиславе Милићевић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Александар Јоковић, адвокат из ..., против туженог „Generali osiguranje Srbija“ а.д.о. са седиштем у Београду, чији је пуномоћник Нађа Самац, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 5854/23 од 11.06.2024. године, у седници одржаној 16.07.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 5854/23 од 11.06.2024. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 5854/23 од 11.06.2024. године.

ОДБИЈАЈУ СЕ, као неосновани захтеви парничних странака за накнаду трошкова ревизијског поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Трећег основног суда у Београду П 641/22 од 09.05.2023. године, ставом првим изреке делимично је усвојен тужбени захтев и обавезан тужени да тужиоцу на име накнаде штете исплати износ од 48.379,00 динара са законском затезном каматом почев од 09.05.2023. године до исплате. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев у делу којим је тражено да се тужени обавеже да тужиоцу на досуђени износ од 48.379,00 динара плати законску затезну камату почев од 22.10.2015. године до 08.05.2023. године и у делу тражене накнаде материјалне штете у износу од 453.497,00 динара са законском затезном каматом почев од 22.10.2015. године до исплате, као неоснован. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове спора у износу од 123.670,00 динара са законском каматом од извршности до исплате и ставом четвртим изреке, одбијен је захтев тужиоца да се тужени обавеже да му на досуђени износ трошкова исплати законску затезну камату почев од дана пресуђења до дана извршности.

Пресудом Апелационог суда у Београду, ставом првим изреке, одбијена је жалба туженог и потврђена првостепена пресуда у ставу првом и трећем изреке. 

Ставом другим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда у ставу другом изреке. Ставом трећим изреке, одбијени су захтеви парничних странака за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, предлажући да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној, применом одредбе члана 404. Закона о парничном поступку.

Тужилац је поднео одговор на ревизију.

По одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, бр. 72/11...18/20 и 10/23 – др. закон, у даљем тексту: ЗПП), посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно размотрити правна питања од општег интереса, или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије, Врховни суд цени у већу од пет судија.

Правноснажном пресудом обавезан је тужени да тужиоцу накнади материјалну штету насталу на мотоциклу, до које је дошло искључивим пропустом осигураника туженог. Висина материјалне штете је утврђена вештачењем и тужиоцу је досуђена тражена накнада штете у висини коју је вештак утврдио са ПДВ који је садржан у досуђеном износу накнаде штете, јер по оцени нижестепених судова стварни трошак поправке мотоцикла мора садржати износ ПДВ-а, будући да је ПДВ законска обавеза према члану 1. став 1. Закона о порезу на додату вредност и да у том систему овлашћени сервисери мотцикла раде и врше поправку возила.

Врховни суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. ЗПП, јер се ревизијом туженог не указује да постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса или да постоји потреба новог тумачења права или неуједначена судска пракса, а побијана одлука, у погледу основаности тужбеног захтева, заснована је на правилној примени одговарајућих одредби материјалног права. Осталим наводима ревизије тужени оспорава утврђено чињенично стање и указује на битне повреде одредаба парничног поступка, што сходно цитираној одредби члана 404. став 1. ЗПП, не може бити разлог за изјављивање посебне ревизије, те је на основу изложеног одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Чланом 468. став 1. ЗПП, прописано је да су спорови мале вредности спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Чланом 479. став 6. ЗПП, прописано је да у поступцима у споровима мале вредности против одлуке другостепеног суда ревизија није дозвољена.

Тужба ради накнаде штете поднета је 21.08.2018. године, а вредност предмета спора, према средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, не прелази динарску противвредност 3.000 евра.

Како се у конкретном случају ради о спору мале вредности у коме вредност побијаног дела не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе ревизија туженог није дозвољена применом члана 479. став 6. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Тужени није успео у ревизијском поступку, због чега сходно одредби члана 153. став 1. ЗПП нема право на тражену накнаду трошкова поступка, а тужиоцу не припада право на накнаду трошкова ревизијског поступка сходно одредби члана 145. став 1. ЗПП, јер састав одговора на ревизију није била нужна радња за одлучивање у ревизијском поступку, па је применом члана 165. став 1. ЗПП одлучено као у ставу трећем изреке.

Председник већа – судија

Бранка Дражић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић