.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 31690/2023
07.05.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Весне Субић, председника већа, Јелице Бојанић Керкез, Радославе Мађаров, Бранислава Босиљковића и Јасмине Симовић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији je пуномоћник Радивоје Јовић, адвокат из ..., против тужених ББ из ... и ВВ из ..., чији је пуномоћник Владимир Пантић, адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 2978/22 од 22.12.2022. године, у седници одржаној 07.05.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 2978/22 од 22.12.2022. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 2978/22 од 22.12.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Новом Саду П 258/2020 од 14.09.2022. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тражено да се утврди да је тужиља сувласница у ½ дела на некретнинама: парц. бр. .. пољопривредно земљиште - њива 1. класе, потез „...“, површине 65а 58м2, парц. бр. .. пољопривредно земљиште - њива 1. класе, потез „...“, површине 1ха 08а 1м2, парц. бр. .. пољопривредно земљиште - њива 1. класе, потез „...“, површине 55а 98м2, парц. бр. .. пољопривредно земљиште - њива 1. класе, потез „шума“, површине 2ха 41а 84м2, све уписано у лист непкретности број .. КО ..., по правном основу стицања у браку, што су тужени ББ и ВВ дужни признати и трпети да тужиља право сувласништва у ½ дела на основу пресуде упише у катастарским књигама РГЗ СКН Нови Сад. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тражено да се утврди да је ништав и без правног дејства купопродајни уговор закључен између тужених дана 28.01.2014. године и оверен у предмету Основног суда у Новом Саду бр. Ов3 625/2014 у делу који се односи на ½ дела права власништва на парцелама бр. .., .. и .. све уписано у лн. .. КО ..., те којим је тражено да се овласти тужиља да на основу пресуде изврши брисање уписа права власништва у корист туженог 1. реда на наведеним некретнинама. Ставом трећим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тражено да се утврди да је ништава и без правног дејства заложна изјава туженог првог реда од 16.11.2011. године у делу који се односи на ½ дела права власништва на парелама бр. .., .. и .. све уписано у лн. .. КО ..., те којим је тражено да се овласти тужиља да на основу пресуде изврши брисање хипотеке уписане у корист туженог другог реда на наведеним некретнинама у ½ дела, што су тужени дужни признати и трпети, те којим је тражено да се обавежу тужени да тужиљи солидадрно накнаде трошкове поступка. Ставом четвртим изреке, обавезана је тужиља да туженом ББ накнади трошкове парничног поступка у износу од 49.900,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности пресуде, а ставом петим изреке да накнади туженом ВВ трошкове поступка у износу од 256.150,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности пресуде.
Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 2978/22 од 22.12.2022. године одбијена је жалба тужиље и наведена пресуда првостепеног суда је потврђена. Одбијен је захтев туженог ВВ за накнаду трошкова жалбеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права и предложила да се о ревизији одлучи применом члана 404. Закона о парничном поступку, због потребе уједначавања судске праксе.
Врховни суд је испитао испуњеност услова за одлучивање о ревизији применом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“ број 72/11 ... 10/23) и утврдио да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији применом члана 404. став 1. наведеног закона.
Чланом 404. став 1. Закона о парничном поступку прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).
Из наведеног произлази да су законом изричито прописани додатни, посебни услови под којима ревизијски суд може изузетно дозволити ревизију и одлучити о овом првном леку и онда када ревизија није дозвољена на основу члана 403. ЗПП. Истицање погрешне примене материјалног права представља законски разлог за изјављивање посебне ревизије искључиво уколико због погрешне примене материјалног права у другостепеној одлуци постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права.
Имајући у виду садржину тражене правне заштите и разлоге на којима су засноване пресуде нижестепених судова у примени материјалног права на утврђено чињенично стање, као и наводе изнете у ревизији тужиље, Врховни суд је оценио да у конкретном случају није испуњен законски услов који би се односио на потребу уједначавања судске праксе како се ревизијом предлаже, позивањем на правноснажне одлуке које се не односе на исту или у битном сличну чињенично-правну ситуацију као у овом случају.
Овде је у питању чињенично-правна ситуација уговореног зајма од 42.450 евра ради прибавке стана за заједничког сина супружника, са уговореним роком враћања, обезбеђеног вансудском хипотеком, невраћеног и након саглашавања повериоца да се покуша слободна продаја непокретности, а кад то није успело дошло је до закључења уговора о купопродаји хипотекованих непокретности повериоцу 28.01.2014. године, са обавезом исплате разлике између његовог потраживања и продајне цене,уз истовремено закључење уговора о закупу по којем отуђилац остаје у поседу као закупац, са обавезом плаћања закупнине купцу непокретности, као и окончаног спора који је супруг тужиље водио за утврђење ништавости уговора о купопродаји од 28.01.2014. године, правноснажним одбијањем тужбеног захтева, те околности да је хипотека уписана на основу заложне изјаве брисана и купац уписан као власник непокретности.
У овој правној ствари опредељујуће чињенице за закључак о законитости располагања заједничком имовином без писмене сагласности тужиље као заједничара у стицању у браку са туженим, стоје до утврђења да је о располагањима тужиља имала знања и да се сагласила са актима располагања предузетим од стране њеног супруга, те у таквој ситуацији није оборена законска претпоставка о савесности друготуженог као стицаоца хипотеке и купца непокретности. Код изнетог, оцењено је да није испуњен услов који би односио на уједначавање судске праксе.
Из навода ревизије не произлази да постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса, односно правних питања у интересу равноправности грађана, као ни потреба за новим тумачењем права.
Из надених разлога, на основу члана 404. став 2. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије према члану 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Према члану 403. став 3. Закона о парничном поступку ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.
Тужба је поднета 17.08.2020. године. Вредност предмета спора износи 3.600.000,00 динара, што према средњем курсу НБС на дан подношења тужбе одговара динарској противвредности 30.600 евра, те не прелази меродавну вредност за дозвољеност ревизије, због чега је ревизија недозвољена, применом члана 403. став 3. ЗПП.
Из наведеног разлога, на основу члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке овог решења.
Председник већа - судија
Весна Субић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
