Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију из свих законом прописаних разлога.

Испитујући правилност побијане пресуде на основу члана 408. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11...10/23), Врховни суд је нашао да је ревизија туженог основана.

У поступку доношења побијане пресуде није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни суд пази по службеној дужности.

Према чињеничном стању, тужиоци су уписани као сувласници на катастарским парцелама број ... површине 2081 м2 и парцели ... површине 4483 м2, обе уписане у КО Петроварадин и то тужиља АА у 1/6 идеална дела, ВВ у 2/6 идеална дела и ББ у 3/6 идеална дела. Тужиоци су парцеле стекли по основу наслеђивања и уговора о доживотном издржавању од својих правних претходника. Парцеле су у нарави годинама представљале њиву, која није обрађивана нити издавана у закуп од стране правних претходника тужилаца, па ни тужилаца. Тужиоци су имали намеру у једном моменту да продају парцелу, али су их инвеститори известили да је предвиђено за изградњу школе. Тужиоци су од МЗ Петроварадин извештени да МЗ неће да исплати накнаду за део земљишта које је требало да се користи за водовод и канализацију. Катастарске парцеле ... и ... КО Петроварадин су први пут планиране за површину јавне намене – делом регулацију улице, а делом за регулацију основне школе Планом детаљне регулације простора Садови у Петроварадину („Службени лист Града Новог Сада“ број 14/09), који више није на снази, као и према важећем акту – Плану детаљне регулације северозападне зоне Садова у Петроварадину („Службени лист Града Новог Сада“ број 23/09). Нема података да се тужиља појављивала као подносилац примедби, сугестија и предлога током трајања јавног увида у нацрт планског документа, нити као подносилац иницијативе за измену планског документа. Планском документацијом, део предметне парцеле број ... КО Петроварадин је ушао у састав улице КЈНДН у површини од 2505 м2 и у природи такође представља улицу КЈНДН у површини од 2505 м2. Део наведене парцеле се користи као јавна и саобраћајна површина – улица КЈНДН у Месној заједници Петроварадин. Део кат.парцеле бр. ... КО Петроварадин се користи као саобраћајна јавна површина – улица у површини од 312 м2, није опремљена комуналном инфраструктуром, док је саобраћајна површина изграђена делом од туцаника, а делом од конгломерата грађевинских материјала. Укупна тржишна вредост парцела бр. ... и ... КО Петроварадин износи 56.960.816,64 динара (6.564 м2 х 8.677,76 дин/м2), а спрам сувласничких удела тужиљи АА припада накнада од 9.493.469,44 динара, тужиоцу ББ 28.480.408,30 динара, а тужиоцу ВВ 18.986.938,90 динара. Поступак експропријације у вези са означеним парцелама није вођен, нити је тужиоцима исплаћена накнада.

Код овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су усвојили тужбени захтев, налазећи да је доношењем планских докумената из 2009. и 2019. године тужиоцима ограничено право својине на спорним парцелама и у делу који није фактички приведен намени, с обзиром да то има за последицу забрану градње супротно планираном. Тужиоци су остали без могућности да врше било које својинско овлашћење из одредбе члана 3. Закона о основама својинскоправних односа, онемогућени су у вршењу својих имовинских права и стога су закључили да тужиоцима припада накнада једнака тржишној вредности предметних непокретности, сразмерно њиховим сувласничким уделима са позивом на одредбу члана 58. Устава РС и члана 1. Протокола број 1. уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода.

По налажењу Врховног суда, закључак нижестепених судова се за сада не може прихватити.

Одредбом члана 58. Устава Републике Србије јемчи се мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона (став 1). Право својине може бити одузето или ограничено само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа о тржишне (став 2). Законом се може ограничити начин коришћења имовине (став 3).

Према одредби члана 1. Протокола број 1 уз Европску конвенцију за заштиту људских права, свако физичко и правно лице има право на неометано уживање своје имовине. Нико не може бити лишен своје имовине, осим у јавном интересу и под условима предвиђеним законом и општим начелима међународног права (став 1.). Претходне одредбе, међутим, ни на који начин не утичу на право државе да примењује законе за које сматра потребним да би регулисала коришћење имовине у складу са општим интересима или да би обезбедила наплату пореза или других дажбина или казни (став 2.).

Планским документима се одређује намена земљишта, као начин његовог коришћења. Површина јавне намене је простор одређен планским документом за уређење или изградњу објеката јавне намене или јавних површина за које је предвиђено утврђивање јавног интереса, у складу са посебним законом. За исплату накнаде по основу одузимања права својине и гарантованог права на имовину сама чињеница доношења планских аката не може се сматрати привођењем земљишта намени, јер се тек спровођењем законске процедуре за одузимање земљишта или непосрединим одузимањем и лишавањем власника да земљиште користи у пуном обиму својих власничких овлашћења, стичу услови за исплату тржишне накнаде и обавезу туженог да упише право јавне својине. У конкретном случају катастарске парцеле ... и ... КО Петроварадин су у целости намењене за јавну површину-улицу и основну школу, међутим парцеле нису у пуном обиму приведене намени. Ипак, накнада тужиоцима, спрам удела који поседују на парцелама утврђена је према целој површини парцела у укупном износу од 56.960.816,64 динара. Тужиоцима није забрањено прометовање непокретности већ према утврђеним чињеницама произилази да су у једном моменту имали намеру да продају парцеле, али да су их инвеститори известили да је предвиђена за изградњу школе. Ближе околности према којима су они те намере исказивали, нису утврђене, као ни начин на који су користили парцеле пре и после доношења планског акта, па тиме ни евентуалну штету коју су због тога трпели, па је неутемељен закључак да је доношењм планских аката прво 2009., а потом 2019. године утицало на саму суштину права својине тужилаца, имајући при томе у виду да се према утврђењу тужиља није појављивала као подносилац иницијативе за измену планског документа.

Међутим, код утврђеног чињеничног стања, не може се прихватити закључак судова да тужиоцима припада накнада у висини тржишне вредности парцела сразмерно њиховим сувласничким уделима према целој површини парцела. Ово стога, што према утврђеном чињеничном стању нису целе парцеле фактички приведене планираној намени. Према томе нису расправљене чињенице основу којих би се могло закључити о обиму трпљења тужилаца због неспровођења планских аката у означеном времену и према томе о евентуалном праву тужилаца на накнаду.

Због тога су укинуте нижестепене пресуде и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење. У поновљеном поступку првостепени суд ће расправити све битне чињенице да би могао да се изведе утемељен закључак о томе да ли су тужиоци и у којој мери лишене својинских овлашћења на предметним парцелама фактичким привођењем парцела планираној намени и која права с обзиром на то тужиоцима припадају.

На основу изнетог применом члана 416. став 2. Закона о парничном поступку одлучено је као у изреци.

Укинута је и одлука о трошковима поступка, применом члана 165. став 3. ЗПП, јер зависи од коначног исхода парнице.

Председник већа – судија

Добрила Страјина,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић