Виши суд у Шапцу је решењем Гж 1108/23 од 08.06.2023. године, ставом првим изреке, одбио као неосновану жалбу противника предлагача и решење Основног суда у Лозници Р1 76/21 од 13.12.2022. године у ставу првом и другом изреке, у делу у коме је утврђена накнада за експроприсане непокретности у износу од 657.571,20 динара и обавезан противник предлагача да предлагачу по том основу исплати наведени износ са законском затезном каматом од 13.12.2022. године до исплате, потврдио. Ставом другим изреке, одбачен је захтев противника предлагача за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан, противник предлагача је благовремено изјавио посебну ревизију, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи на основу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

Предлагач је доставио одговор на ревизију противника предлагача.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 10/23-други закон) у вези са одредбом члана 92. Закона о уређењу судова („Сл. гласник РС“, бр. 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији туженог на основу одредбе члана 404. став 1. ЗПП.

Предмет тражене правне заштите је исплата предлагачу накнаде за експроприсану непокретност – катастарску парцелу .. КО ... . О овом праву предлагача и висини тражене накнаде, нижестепени судови су одлучили у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног суда (Врховног касационог суда), у предметима са правним и чињеничним стањем као у овој правној ствари, о томе да је планским актом промењена намена земљишта у градско грађевинско земљиште на основу одредбе члана 82. Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС“, бр. 72/09...83/18), као и да Пореска управа врши само процену тржишне вредности непокретности, што представља најнижи износ накнаде за експроприсану непокретност, а не одређује њену тржишну цену, на основу одредбе члана 42. став 1. Закона о експропријацији. Оспоравањем налаза и мишљења вештака, противник предлагача указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, што није разлог за изјављивање посебне ревизије.

Из наведених разлога, на основу члана 404. став 2. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5., у вези члана 420. став 6. ЗПП и члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку („Службени гласник СРС“, бр. 25/82, 48/88, „Службени гласник РС“, бр. 46/95... 14/22) и оценио да ревизија противника предлагача није дозвољена.

Одредбом члана 27. став 2. Закона о ванпарничном поступку, прописано је да је у поступку у коме се одлучује о имовинскоправним захтевима, ревизија дозвољена под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинскоправним споровима, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Поступак у овом предмету започет је предлогом за одређивање накнаде за експроприсану непокретност који је поднет 14.09.2021. године, а вредност побијаног дела је 657.571,20 динара.

Имајући у виду да је ово ванпарнични поступак у ком се одлучује о имовинскоправном захтеву у коме вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења предлога, следи да ревизија није дозвољена на основу одредбе члана 403. став 3. ЗПП у вези са чланом 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку.

На основу члана 413. у вези члана 420. став 6. ЗПП и члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Трошкови састава одговора на ревизију предлагачу нису били потребни, на основу одредбе члана 154. став 1. ЗПП, па је Врховни суд одлучио као у ставу трећем изреке сагласно одредби члана 165. став 1. ЗПП.

Председник већа - судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић