
Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Рев 3221/05
20.04.2006. година
Београд
Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Драгише Слијепчевића, председника већа, Слободана Спасића, Љиљане Ивковић-Јовановић, Надежде Радевић и Владимира Тамаша, чланова већа, у правној ствари тужиоца АА, против туженог Република Србија, коју заступа Републички јавни правобранилац, Београд, решавајући о ревизији тужиоца изјављеној против решења Окружног суда у Београду Гж. број 2153/05 од 22.06.2005. године, у седници већа одржаној 20.априла 2006. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиоца изјављена против решења Окружног суда у Београду Гж. број 2153/05 од 22.06.2005. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Првог општинског суда у Београду V П. број 7401/04 од 13.12.2004. године тужба је одбачена.
Решењем Окружног суда у Београду Гж. број 2153/05 од 22.06.2005. године жалба тужиоца одбијена је као неоснована и потврђено наведено решење Првог општинског суда у Београду
Против другостепеног решења ревизију је благовремено изјавила тужилац, побијајући га због погрешне примене материјалног права.
Испитујући побијано решење у смислу члана 386. а у вези са чланом 400. ЗПП, Врховни суд Србије је нашао да ревизија није основана.
У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 354. став 2. тачка 11. ЗПП, на коју се у ревизијском поступку пази по службеној дужности.
Тужилац у тужби која је суду поднета 24.09.2004. године, у складу са одредбом члана 106. и 186. ЗПП, није навела шта тужбом потражује, односно шта је њен тужбени захтев. Ни по налогу суда од 13.10.2004. године да уреди тужбу тако што ће навести шта тужбом потражује, као и да достави све потребне доказе и тужбу у још једном примерку, под претњом последица пропуштања, тужилац није поступила.
Стога су нижестепени судови правилном применом одредбе члана 109. став 4. ЗПП тужбу одбацили, дајући разлоге које прихвата и овај суд.
Наводи ревизије да тужилац тужбом тражи накнаду ратне штете, с тим да се током судског поступка одреди висина штете, не утичу на правилност побијаног решења, будући да се тужбени захтев може определити само у тужби, а не у ревизији изјављеној против другостепене судске одлуке.
Са изложеног, а на основу члана 393. у вези са чланом 400. ЗПП, одлучено је као у изреци.
Председник већа-судија
Драгиша Слијепчевић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Мирјана Војводић
дц