Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Рев 3245/07
06.12.2007. година
Београд

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија Снежане Андрејевић, председника већа, Соње Бркић, Споменке Зарић, Слађане Накић-Момировић и Љубице Јеремић, чланова већа, у предмету тужилаца АА и други, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против тужене Државне заједнице Србија и Црна Гора, Министарство одбране – ВП "ББ", ради исплате разлике зараде, одлучујући о ревизији тужилаца изјављеној против решења Окружног суда у Краљеву Гж. број 2056/07 од 16.10.2007. године, у седници већа од 06.12.2007. године, донео је:

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужилаца изјављена против решења Окружног суда у Краљеву Гж. број 2056/07 од 16.10.2007. године .

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Општинског суда у Рашки П. 1 бр. 389/04 од 19.09.2007. године, Општински суд огласио се апсолутно ненадлежним за поступање у овом предмету и тужба је одбачена.

Решењем Окружног суда у Краљеву Гж. број 2056/07 од 16.10.2007. године одбијена је као неоснована жалба тужилаца и потврђено првостепено решење.

Против другостепеног решења тужиоци су преко пуномоћника изјавили ревизију због погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао побијано решење у смислу члана 399. у вези члана 412. ЗПП и нашао да ревизија тужилаца није дозвољена.

Тужбом од 10. фебруара 2004. године, од тужене је тражена исплата разлике зараде за период од 01. јануара 2001. године закључно са 01. јануаром 2004. године, у укупном износу од по 200.000,00 динара за сваког тужиоца.

Према члану 8. Закона о изменама ЗПП („Службени лист СРЈ“, бр. 3/02, ступио на снагу 26.01.2002. године), којим су новелиране одредбе члана 382. ст. 2. ранијег ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинско правним споровима у којима се тужбени захтев односи на новчано потраживање, ако вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде не прелази износ од 300.000,00 динара. Према члану 400. ст. 2. ЗПП, ревизија против решења није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде.

Будући да је тужба поднета након ступања на снагу наведеног Закона о измена ЗПП, те да ревизија не би била дозвољена против правноснажне пресуде, с обзиром да је према садржини тужбе тражени новчани износ испод граничног износа за дозвољеност ревизије од 300.000,00 динара, следи да ревизија тужилаца није дозвољена.

Повреда права из члана 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, на коју се ревидент позива, не представља законом прописани разлог за побијање решења о одбачају тужбе због апсолутне ненадлежности. Сукоб јурисдикција између судова и других државних органа не решава Врховни суд Србије, већ Уставни суд, у смислу члана 167. ст. 2. тач. 1. Устава Републике Србије, у вези чл. 46. ст. 1. тач. 2., 68. и 70. Закона о уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07).

Из наведених разлога, Врховни суд је одлучио као у изреци, на основу члана 404. ЗПП („Службени гласник РС, бр. 125/04).

Председник већа - судија

Снежана Андрејевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

ББ