Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је изјавила благовремену ревизију из свих законских разлога.

Врховни суд је испитао побијану пресуду, применом одредбе члана 408., у вези члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20) и одредбе члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 10/23), па је утврдио да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју Врховни суд пази по службеној дужности, а ревизијом тужиље не указује се на неку другу битну повреду прописану одредбом члана 407. став 1. тачке 2. и 3. истог Закона.

Према утврђеном чињеничном стању, парничне странке су у катастар непокретности уписане као сувласнице породичне стамбене зграде у Београду, ..., Ул ... бр. .. и то тужиља са уделом од 3/4, а тужена од 1/4 идеалног дела те непокретности. Тужена је право власништва на 1/4 непокретности стекла на основу уговора који је закључила са умешачем ВВ, која је правни следбеник ГГ а која је са правним претходником тужиље, ДД, 30.09.1967. године закључила уговор о купопродаји непокретности 1/4 стамбене зграде, што представља једну собу 2,80 х 2,60 м и једно предсобље 3 х 1,50 м, које се налазе у сутерену постојеће зграде, као и шупе коју ће изградити из средстава продавца. Правноснажном пресудом Првог основног суда у Београду П 27723/16 од 05.04.2019. године, одбијен је тужбени захтев тужене којим је тражила да јој тужиља преда у посед и слободно располагање 1/4 идеалних делова непокретности уписаних у ЛН .. КО ... . Правноснажном пресудом Првог основног суда у Београду П 39883/13 од 12.06.2015. године, одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да се утврди да је уговором овереним пред Трећим општинским судом у Београду Ов 6719/67 од 30.09.1967. године, правни претходник тужиље, ДД, бив. из ..., продала правном претходнику тужене, сада пок. ГГ, реални део непокретности - стамбене зграде у Ул. ... бр. .., у ..., на к.п. бр. .., уписане у ЛН бр. .. КО ..., а која се састоји од две просторије и то једне собе димензија 2,80 х 2,60 м и једног предсобља 3 х 1,50 м, са посебним улазом у зграду и сутерена, уз обавезу продавца да изгради и преда купцу једну шупу у дворишту исте зграде. Одбијен је и евентуални тужбени захтев којим је тужиља тражила да суд утврди да је престала сувласничка заједница правних претходника ДД, бив.из ..., са тужилачке стране као сувласника на 3/4 идеалног дела и пок. ГГ, бив. из ..., са тужене стране, као сувласника на 1/4 идеалног дела непокретности услед фактичке реалне деобе, тако да тужилачкој страни припадне у искључиву својину реални део стамбене зграде, изузев две просторије у сутерену са посебним улазом у зграду, који се састоји од једне собе са једним предсобљем, а да туженој припада у искључиву својину реални део који се састоји од две просторије у сутерену са посебним улазом у зграду. Вештачењем је утврђено да објекат – зграда бр. 1 у Ул. ... бр. .. у Београду, представља породичну стамбену зграду, спратности сутерен + приземље, тако што је уписана у ЛН са укупном површином од 56 м2. У нивоу приземља се налази двособан стан нето површине 49,90 м2.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је тужбени захтев тужиље усвојио, применом одредбе члана 20. и 33. Закона о основама својинско- правних односа, налазећи да реални део идеалног сувласничког удела тужиље представља двособни стан у приземљу зграде бр. 1, у Ул. ... бр. .. у Београду, чија структура је утврђена вештачењем.

Другостепени суд је, побијаном пресудом, преиначио првостепену пресуду тако што је тужбени захтев тужиље одбио, налазећи да су парничне странке сувласнице на предметној непокретности, а да је уговором између њихових правних претходника уређен само начин коришћења непокретности, док није извршена деоба. По мишљењу другостепеног суда, развргнуће њихове сувласничке заједнице могуће је постизањем споразума или у судском (ванпарничном) поступку, имајући у виду да је пресудом П 39883/13 од 12.06.2015. године, правноснажно одбијен тужбени захтев да је сувласничка заједница парничних странака престала.

По оцени Врховног суда, другостепени суд је, преиначењем првостепене пресуде, правилно применио материјално право.

Одредбом члана 13. став 1. Закона о основама својинско-правних односа, прописано је да више лица има право сусвојине на неподељеној ствари, када је део сваког од њих одређен сразмерно целини (идеални део). На основу одредбе члана 16. став 1. истог Закона, сувласник има право да у свако доба захтева деобу ствари, осим у време у које би та деоба била на штету других сувласника, ако законом није друкчије одређено. Сувласници споразумно одређују начин деобе ствари, а у случају да се не може постићи споразум, одлучује суд (став 4.).

У конкретном случају, парничне странке су сувласнице на предметној непокретности и то тужиља са 3/4 а тужена са 1/4. Деобу сувласничке непокретности имају могућност да изврше споразумно или у судском, ванпарничном поступку (члан 148. - 154. Закона о ванпарничном поступку), а пошто парничне странке предметну непокретност нису физички поделиле, следи да не постоји правни основ за признавање права тужиљи на реалном делу предметне непокретности (двособном стану у приземљу зграде), како је правилно закључио другостепени суд. Због тога тужиља неосновано у ревизији указује на погрешну примену материјалног права.

Правилна је и одлука о трошковима парничног поступка јер је донета правилном применом одредбе члана 153. став 2. Закона о парничном поступку, имајући у виду његов исход.

На основу одредбе члана 414. став 1. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић