Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић, Данијеле Николић, Добриле Страјина и Марине Милановић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Дарко Милић адвокат из ..., са умешачем на страни тужиље ББ из ..., чији је пуномоћник Александар Момирски адвокат из ..., против тужене ВВ из ..., чији је пуномоћник Негован Живковић адвокат из ..., ради утврђења права својине, ништавости и исплате, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 4865/19 од 03.12.2019. године, у седници већа одржаној 18.03.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 4865/19 од 03.12.2019. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 4865/19 од 03.12.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Пироту П 459/18 од 15.07.2019. године, у првом ставу изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев којим је тужиља тражила да се утврди да је власник дела кп.бр. .. КО ... у улици ... број .. које представља земљиште под зградом површине 36 квадратних метара. У другом ставу изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев којим је тужиља тражила да се утврди ништавост уговора о купопродаји Ов ../07 од 23.11.2007. године, закљученог између умешача на страни тужиље као продавца и тужене као купца, у делу којим је продато земљиште под зградом – објектом површине 36 квадратних метара на кп.бр. .. КО ... у улици ..., што би тужена била дужна да трпи. У трећем ставу изреке одбијен је тужбени захтев којим је тужиља тражила да јој умешач на име накнаде за земљиште површине 36 квадратних метара на кп.бр. .. КО ... исплати износ од 16.920,00 динара. У четвртом ставу изреке, обавезана је тужиља да туженој накнади трошкове парничног поступка у изосу од 73.288,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 4865/19 од 03.12.2019. године, у првом ставу изреке одбијене су као неосноване жалбе тужиље и умешача на страни тужиље и потврђена првостепена пресуда. У другом ставу изреке одбијен је захтев тужене да јој тужиља накнади трошкове жалбеног поступка.

Против правноснажне другостепене пресуде тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучује као о изузетно дозвољеној.

Према члану 404. ЗПП, ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Правноснажном пресудом одлучено је о захтеву за утврђивање ништавости уговора о купопродаји непокретности закљученог између умешача на страни тужиље као продавца и тужене као купца на делу непокретности који представља земљиште испод тужиљине зграде и праву својине тужиље на земљишту испод зграде. Врховни касациони суд није прихватио предлог за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, будући да је ревизија усмерена на разрешење конкретног спора у којој се указује на погрешну примену материјалног права, што није разлог за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. Закона о парничном поступку, због чега је одлучено као у првом ставу изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија недозвољена.

Према члану 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари поднета је 10.05.2018. године, ради утврђења права својине, а вредност предмета спора означена је износом од 16.920,00 динара.

Како вредност предмета спора побијаног дела очигледно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ревизија није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић