.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 3796/2019
20.11.2019. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић, Споменке Зарић, Бранислава Босиљковића и Зоране Делибашић, чланова већа, у парници тужиоца AA из ..., чији је пуномоћник Мирјана Бурић, адвокат из ..., против тужене Националне службе за запошљавање, Филијала ..., ради уплате доприноса за Фонд ПИО, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Прокупљу Гж 1846/18 од 27.06.2019. године у односу на трошкове спора, на седници одржаној 20.11.2019. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против решења о трошковима спора, садржаног у пресуди Вишег суда у Прокупљу Гж 1846/18 од 27.06.2019. године, као о изузетно дозвољеној.
УКИДА СЕ решење о трошковима спора, садржано у пресуди Вишег суда у Прокупљу Гж 1846/18 од 27.06.2019. године и пресуди Основног суда у Прокупљу П 2613/17 од 04.07.2018. године и предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно одлучивање у укинутом делу.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Прокупљу П 2613/17 од 04.07.2018. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев и обавезана тужена да у корист тужиоца уплати доприносе за пензијско и инвалидско осигурање надлежном фонду ПИО, за период од новембра 2013.године закључно са мартом 2014. године на износе како је изреком наведено. Ставом другим изреке, одбијен је приговор стварне ненадлежности суда. Ставом трећим изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.
Виши суд у Прокупљу је пресудом Гж 1846/18 од 27.06.2019. године одбио жалбе тужиоца и тужене и потврдио првостепену пресуду.
Против правноснажног решења о трошковима спора, садржаног у пресуди Вишег суда у Прокупљу Гж 1846/18 од 27.06.2019. године, тужилац је благовремено изјавио ревизију, побијајући решење о трошковима спора због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се о ревизији одлучује као о изузетно дозвољеној због неуједначене судске праксе, у смислу члана 404. Закона о парничном поступку.
Имајући у виду стање у спису, Врховни касациони суд је нашао да су испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној из члана 404. наведеног закона, јер постоји неуједначена судска пракса приликом досуђивања трошкова парничног поступка у истој чињеничној и правној ситуацији.
Испитујући побијано решење о трошковима поступка, у смислу члана 408., у вези члана 420. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија тужиоца основана.
Тужилац је успео у овој парници у односу на главни захтев који се односи на доприносе за пензијско и инвалидско осигурање на име новчане накнаде за случај незапослености, док су о захтеву за накнаду трошкова парничног поступка нижестепени судови одлучили да свака странка сноси своје трошкове поступка, а као разлог за то наводе да је вођење ове парнице било нецелисходно, односно да није било оправданог интереса за вођење ове парнице.
По оцени Врховног касационог суда, основано се ревизијом указује на погрешну примену материјалног права у делу нижестепених одлука којима је одлучено да свака странка сноси своје трошкове поступка.
Одредбом члана 153. став 1. ЗПП, прописано је да је странка која у целини изгуби парницу дужна да противној странци накнади трошкове, а чланом 154. став 1. тог закона је прописано да ће суд приликом одлучивања који ће се трошкови накнадити странци узети у обзир само оне трошкове који су били потребни ради вођења парнице.
Имајући у виду садржину цитираних законских одредаба, као и исход ове парнице, не може се прихватити закључак нижестепених судова да трошкови овог поступка тужиоцу нису били потребни. Приликом одлучивања о трошковима парничног поступка, осим у споровима из области породичних односа, суд не води рачуна о разлозима правичности, а такође висина тужбеног захтева ни једном законском одредбом није прописана као основ за недосуђивање трошкова парничног поступка, у ситуацији када је странка успела у спору. Из изнетих разлога, обе нижестепене одлуке о трошковима поступка су укинуте.
У поновном поступку, првостепени суд ће узети у обзир изнете примедбе у вези права странке на накнаду трошкова парничног поступка, а у складу са критеријумима успеха у спору (члан 153. ЗПП), кривице у проузроковању трошкова (члан 155. ЗПП) и опредељеног захтева (члан 163. ЗПП) и донети правилну и закониту одлуку.
Из наведених разлога Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке, на основу члана 416. став 2. ЗПП.
Председник већа - судија
Јасминка Станојевић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
