Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 38/10
22.04.2010. година
Београд

У  ИМЕ  НАРОДА

                   Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Предрага Трифуновића, председника већа, Весне Поповић и Власте Јовановић, чланова већа, у парници тужиља П.В. и Д.М. обе из Т., чији је пуномоћник Б.Л. адвокат из Б., против тужених Д. и С.В. из Т. и R.b. а.д. Б.2, ради утврђења права својине и недопустивости извршења, одлучујући о ревизији тужиља изјављеној против пресуде Окружног суда у Јагодини Гж. број 2612/07 од 04.12.2007. године, у седници одржаној на дан 22.04.2010. године, донео је

П Р Е С У Д У

                   ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужилаца изјављена против пресуде Окружног суда у Јагодини Гж. број 2612/07 од 04.12.2007. године.

О б р а з л о ж е њ е

                   Пресудом Окружног суда у Јагодини Гж. број 2612/07 од 04.12.2007. године ставом првим изреке потврђена је пресуда Општинског суда у Свилајнцу П. број 555/06 од 19.09.2007. године у односу на тужене Д. и С.В. обоје из Т., а којом је одбијен тужбени захтев да се утврди право својине тужиља према овим туженима и то тужиље П. са уделом од 25% односно 1/4 по основу њеног доприноса у стицању и 16,65% односно 1/6 по основу наслеђа иза смрти супруга покојног С. а тужиљи Д. 16,66% односно 4/24 по основу наслеђа иза смрти оца покојног С.В. на непокретности - стамбено-пословној згради површине 323,81 м2 изграђеној на кат. парцели 209/1 КО Т. што су тужени дужни признати као и тужена R.b. а.д. Б.2 и да трпе да тужиље свој припадајући својински удео физички издвоје и укњиже на своје име и којом је одређено да свака странка сноси своје трошкове. Ставом другим ове пресуде уважена је жалба тужиља и пресуда у односу на тужену R.b. а.д. Б.2 укинута.

                   Против правоснажне пресуде донете у другом степену благовремено су изјавиле ревизију тужиље побијајући је због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

                   Испитујући правилност побијане пресуде на основу овлашћења из члана 399. ЗПП Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужилаца није основана.

                   У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 9. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Нема ни битне повреде одредаба парничног поступка из тачке 12. тог става, на чије постојање тужиоци указују у ревизији, јер нижестепене пресуде садрже јасне и потпуне разлоге о одлучним чињеницама који нису у супротности са изведеним доказима а у побијаној пресуди оцењени су жалбени наводи који су од одлучног значаја. Нема ни других битних повреда одредаба парничног поступка које могу бити ревизијски разлог из члана 398. став 1. тачка 1. и 2. ЗПП.

                   Разлози ревизије о погрешној примени материјалног права нису основани.

                   Према утврђеном и неспорном чињеничном стању непокретност стамбено-пословни објекат површине 323,81 м2 изграђен на кат. парцели 209/1 КО Т. представља искључиво власништво туженог Д. а не заједничку својину покојног С. тужиља П. и туженог Д. у смислу члана 158. до 185. и 195. Породичног закона а што му је и тужена С., супруга у овереној изјави у поступку стављања хипотеке и признала. Због тога је правилан закључак нижестепених судова да признање тужбеног захтева тужиља од стране туженог Д. и тужене С. нема значаја јер представља недозвољено располагање имовином од стране тужених и није дато у циљу да тужиље стекну својину на спорној непокретности већ да се на овај начин онемогући тужена R.b. а.д. Б.2 као хипотекарни поверилац да намири своје потраживање продајом непокретности. Тужиље осим саслушања странака а приликом извођења тог доказа нису ни приступиле, нису ни предложиле извођење било каквих других доказа. Због тога је правилно одбијен тужбени захтев. За одлуке су дати јасни и правилни разлози које у свему као основане прихвата и овај суд.

                   И по оцени овога суда признање тужбеног захтева од стране тужених представља недозвољено располагање у смислу члана 3. став 3. ЗПП због чега је правилна одлука првостепеног суда да не донесе пресуду на основу признања у смислу члана 336. став 2. ЗПП. Ово признање није дато у циљу да тужиље стекну својину на имовини већ да се онемогући тужена R.b. а.д. Б.2 да као хипотекарни поверилац намири своје потраживање продајом спорне непокретности која је и одређена у извршном поступку у предмету тог суда И. број 172/06.

                   Како се ревизијским наводима не доводи у сумњу правилност побијане пресуде Врховни касациони суд је одбио као неосновану ревизију тужилаца при чему није детаљније образлагао пресуду пошто се у ревизији понављају жалбени разлози који су правилно оцењени од стране другостепеног суда а образлагањем пресуде се не би постигло ново тумачење права нити допринело његовом уједначеном тумачењу у смислу члана 405. став 2. ЗПП.  

Председник већа-судија

Предраг Трифуновић,с.р.