Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац председника већа, Јелене Боровац, Драгане Маринковић, Татјане Миљуш и Татјане Матковић Стефановић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Наташа Јовичић, адвокат из ..., против тужене Societe Generale bank a.d., Београд, коју заступа Немања Алексић, адвокат из ..., ради утврђења и стицања без основа, одлучујући о ревизији тужене, изјављеној против пресуде Вишег суда у Лесковцу Гж 711/20 од 19.05.2020. године, у седници одржаној 18.11.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Лесковцу Гж 711/20 од 19.05.2020. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Вишег суда у Лесковцу Гж 711/20 од 19.05.2020. године.

ОДБИЈА СЕ захтев тужиље за накнаду трошкова одговора на ревизију.

О б р а з л о ж е њ е

Правноснажном пресудом Вишег суда у Лесковцу Гж 711/20 од 19.05.2020. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена пресуда Основног суда у Лесковцу П 4984/18 од 10.04.2019. године. Том првостепеном пресудом утврђено је да су ништаве одредбе Уговора о готовинском кредиту од 30.04.2014. године, уговора о готовинском кредиту – рефинансирање од 19.12.2014. године и уговора о готовинском кредиту – рефинансирање од 25.08.2017. године, а које гласе: ''Административни трошкови банке од укупно 13.382,50 динара, које је дужник морао да обезбеди на свом рачуну као средства неопходна за плаћање административних трошкова су ништаве, а тужена је обавезана да тужиљи на име стицања без основа исплати укупно 13.382,50 динара, са каматом као у изреци наведене пресуде, као и да јој накнади трошкове поступка од 24.370,00 динара.'' Захтев тужиље за накнаду трошкова другостепеног поступка је одбијен.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права и предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном на основу члана 404. ЗПП.

Тужиља је дала одговор на ревизију и тражила трошкове за предузимање ове правне радње.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. ЗПП (''Службени гласник РС'' 72/11... 55/2014), Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној. Наиме, разлози на којима су засноване одлуке нижестепених судова одговарају и усклађени су са правним ставом овог суда о дозвољености уговарања трошкова кредита, усвојеним на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда одржаној 22.05.2018. године. Из наведеног разлога, одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 479. став 6. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Тужба ради утврђења делимичне ништавости уговора и стицања без основа, поднета је 10.10.2018. године, а вредност предмета спора побијаног дела износи 13.382,50 динара. Поступак је спроведен по правилима прописаним за спорове мале вредности.

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу који не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Одредбом члана 479. став 6. ЗПП прописано је да против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.

Како је побијаном другостепеном пресудом одлучено у спору мале вредности у коме је према члану 479. став 6. ЗПП искључено право на изјављивање ревизије, то је ревизија тужене недозвољена.

Захтев тужиље за накнаду трошкова одговора на ревизију, одбијен је на основу члана 154. став 1. ЗПП, јер то нису трошкови потребни за вођење ове парнице.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа-судија

Звездана Лутовац,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић