.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 4211/2021
02.09.2021. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Марине Милановић, Катарине Манојловић Андрић, Бранислава Босиљковића и Бранке Дражић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Ненад Вулетић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Високи савет судства - Привредни суд у Суботици, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Суботици, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Суботици Гж рр 379/20 од 31.03.2021. године, у седници одржаној 02.09.2021. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Суботици Гж рр 379/20 од 31.03.2021. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиље изјављена против пресуде Вишег суда у Суботици Гж рр 379/20 од 31.03.2021. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Суботици Прр1 145/2019 од 02.04.2020. године, ставом првим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев, па је другим ставом изреке обавезана тужена да тужиљи на име накнаде имовинске штете због повреде права на суђење у разумном року, исплати износ од 57.201,28 динара на име главног дуга и износ од 147.255,85 динара на име камате обрачунате на износ главног дуга до дана 11.05.2009. године. Трећим ставом изреке, одбијен је тужбени захтев у преосталом делу за исплату законске затезне камате на досуђени износ од 57.201,28 динара за период од 11.05.2009. године до исплате и захтев за исплату законске затезне камате на досуђен износ од 147.255,85 динара за период од 11.05.2009. године до 30.08.2019. године и захтев за исплату законске затезне камате на износ исплаћеног потраживања у износу од 8.257,96 динара за период од 11.05.2009. године до 30.08.2019. године, је одбијен. Четвртим ставом изреке, обавезана је тужена да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 23.400,00 динара са законском затезном каматом од дана правноснажности пресуде, до коначне исплате. Петим ставом изреке, захтев за накнаду трошкова тужене је одбијен.
Пресудом Вишег суда у Суботици Гж рр 379/20 од 31.03.2021. године, ставом првим изреке, одбијене су жалбе тужиље и тужене првостепена пресуда потврђена.
Другим ставом изреке, одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова састава жалбе у износу од 14.400,00 динара.Трећим ставом изреке, захтев тужене за накнаду трошкова састава жалбе у износу од 12.000,00 динара је одбијен. Четвртим ставом изреке, захтев тужиље за накнаду трошкова одговора на жалбу у износу од 7.200,000 динара је одбијен.
Против правноснажне другостепене пресуде, тужиља је благовремена изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучује као изузетно дозвољеној, на основу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 18/20).
Према члану 404. ЗПП ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.
Врховни касациони суд налази да нема места одлучивању о ревизији тужиље као о изузетно дозвољеној ревизији, јер у овом случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, и уједначавања судске праксе, као ни новог тумачења права, имајући у виду да се предмет тужбеног захтева и одлука у делу који се ревизијом побија односи на камату и трошкове поступка као споредна потраживања. Из наведених разлога, нема места одлучивању о ревизији као посебној, па је применом члана 404. став 1. ЗПП одлучено као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена ни као редовна.
Према члану 28. ЗПП, ако је за утврђивање стварне надлежности, права на изјављивање ревизије и у другим случајевима прописаним у овом закону меродавна вредност предмета спора, као вредност предмета спора узима се вредност главног захтева (став 1.), док се камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и трошкови поступка не узимају у обзир ако не чине главни захтев.
Како је ревизија изјављена против другостепене пресуде у делу којим је одлучено о камати и трошковима поступка, као o споредним захтевима тужиље, ревизија није дозвољена.
На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Слађана Накић Момировић,с.р.
За тачност отправка
управитељ писарнице
Марина Антонић
