Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 4320/2019
31.10.2019. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Браниславе Апостоловић, председника већа, Бранислава Босиљковића и Зоране Делибашић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Давор Јовановић адвокат из ..., против туженог ББ из ... са боравиштем у ..., Република Црна Гора, ради дуга, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Врању Гж 3368/18 од 07.05.2019. године, у седници већа одржаној дана 31.10.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ ревизија туженог изјављена против пресуде Вишег суда у Врању Гж 3368/18 од 07.05.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Врању П 3095/17 од 19.04.2018. године, ставом првим изреке, делимично је одржано на снази решење о извршењу Основног суда у Врању Иив. 232/17 од 25.07.2015. године у погледу главног дуга за износ од 131.250,00 динара и за трошкове извршења у износу од 10.172,00 динара, те је обавезан тужени да тужиљи плати наведене износе, док је решење о извршењу укинуто у преосталом делу и у том делу тужбени захтев тужиље одбијен као неоснован. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиљи на име накнаде трошкова парничног поступка исплати износ од 34.925,00 динара са законском затезном каматом почев од извршности одлуке до исплате.

Пресудом Вишег суда у Врању Гж 3368/18 од 07.05.2019. године одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена пресуда Вишег суда у Врању П 3095/17 од 19.04.2018. године.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је изјавио ревизију, без посебног навођења законских разлога за изјављивање исте.

Врховни касациони суд је испитао благовременост изјављене ревизије у смислу члана 403. став 1. и члана 413. Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“, бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14 и 87/18 - у даљем тексту: ЗПП) и утврдио да је ревизија туженог неблаговремена.

Према члану 403. став 1. ЗПП, против правноснажне пресуде донете у другом степену, странке могу да изјаве ревизију у року од 30 дана од дана достављања пресуде. Чланом 410. став 1. ЗПП прописано је да ће неблаговремену, непотпуну или недозвољену ревизију одбацити решењем првостепени суд, а чланом 413. ЗПП да ће неблаговремену, непотпуну или недозвољену ревизију одбацити Врховни касациони суд решењем, ако то није учинио првостепени суд.