
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 4354/2019
16.07.2020. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: др Драгише Б. Слијепчевића, председника већа, Јасмине Стаменковић и др Илије Зиндовића, чланова већа, у поступку тужиoца АА из ..., чији је пуномоћник Владета Станковић, адвокат из ..., против туженог Град Прокупље (раније : Општина Прокупље), кога заступа Градско правобранилаштво Града Прокупља, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији туженог, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 1180/2018 од 16.01.2019. године, у седници већа одржаној дана 16.07.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог, изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 1180/2018 од 16.01.2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 1180/2018 од 16.01.2019. године одбијена је жалба туженог, као неоснована и потврђена је пресуда Основног суда у Прокупљу П 226/2017 oд 03.11.2017. године, којом је обавезан тужени да тужиоцу плати укупан износ од 2.670.872,00 динара са законском затезном каматом од 09.03.2016. године до исплате, као и трошкове парничног поступка у износу од 162.995,00 динара.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је изјавио благовремену ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.
Испитујући дозвољеност ревизије туженог, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14 и 87/2018), Врховни касациони суд је утврдио да изјављена ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Вредност предмета спора побијеног дела пресуде у конкретном случају износи 2.670.872,00 динара. Наведени износ одговара противвредности од 21.661,57 евра, рачунато по средњем курсу Народне банке Србије за 1,00 евро на дан подношења тужбе.
Имајући у виду да вредност предмета спора побијеног дела не прелази ревизијски цензус из цитиране одредбе закона, при чему тужени у својој ревизији не предлаже одлучивање у смислу члана 404. Закона о парничном поступку, то Врховни касациони суд налази да изјављена ревизија није дозвољена.
На основу изложеног, применом члана 413. Закона о парничном поступку, одлучено је као у изреци ове одлуке.
Председник већа - судија
др Драгиша Б. Слијепчевић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић