Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 4515/2021
14.10.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић, Споменке Зарић, Божидара Вујичића и Весне Субић, чланова већа, у парници тужиоца AA из …, чији је пуномоћник Верославка Живковић, адвокат из …, против тужене Општине Смедеревска Паланка, коју заступа Општински правобранилац, ради исплате, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Смедереву Гж 719/20 од 03.03.2021. године, у седници од 14.10.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Смедереву Гж 719/20 од 03.03.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Великој Плани – Судска јединица у Смедеревској Паланци П 1588/17 од 04.12.2019. године, ставом првим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца да му тужена исплати накнаду за рад у комисији за именовања у Општини Смедеревска Паланка, за период од новембра 2013. године закључно са јулом 2016. године, са припадајућом законском затезном каматом. Ставом другим изреке утврђено је да је тужба повучена у делу који се односи на исплату накнаде за мај 2015. године за износ од 500,00 динара. Ставом трећим изреке одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Пресудом Вишег суда у Смедереву Гж 719/20 од 03.03.2021. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда.

Против другостепене пресуде, тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права и из разлога прописаних чланом 404. Закона о парничном поступку.

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. важећег Закона о парничном поступку – ЗПП. Наиме, нема разлога који указују на потребу разматрања правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, као ни потребе за уједначавањем судске праксе или новим тумачењем права. Зато је одлучено као у ставу првом изреке.