Апелациони суд у Новом Саду је, пресудом Гж 2309/22 од 20.10.2022. године, која је исправљена решењем истог суда Гж 2309/22 од 09.11.2022. године, ставом првим изреке, жалбу делимично усвојио и преиначио пресуду Вишег суда у Новом Саду П 535/2021 од 06.06.2022. године, у делу одлуке о тужбеном захтеву и у делу одлуке о трошковима поступка, тако што је утврдио да је тужилац власник у целости породичне стамбене зграде, објекат број 1 спратности: подрум, приземље и поткровље (По+Пр+Пк), површине у габариту 148,00м2, корисне површине 276,00м2, грађевинске површине 329,00м2, у ..., улица ... број .., саграђеној на парцели број .., уписане у лист непокретности број .. К.О. ..., што је тужена дужна да трпи и истом се не противи да се у РГЗ СКН Нови Сад 3 изврши упис преноса права власништва са имена тужене на име тужиоца, па је тужена обавезана да тужиоцу преда у посед наведену породичну стамбену зграду, слободну од лица и ствари, са свим примерцима кључева, и обавезана је тужена да тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплати износ од 251.600,00 динара, са законском затезном каматом почев од дана извршности пресуде до исплате, док је у делу одлуке о предлогу за одређивање привремене мере пресуда потврђена и жалба тужиоца у том делу одбијена. Ставом другим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкова жалбеног поступка од 45.000,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је изјавила благовремену ревизију из свих законских разлога.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду, применом одредбе члана 408. у вези члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20) и утврдио да је ревизија тужене неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, Виши суд у Новом Саду је 17.11.2020. године донео пресуду којом је усвојио тужбени захтев тужиоца ВВ и утврдио да је он власник стамбеног објета у копији плана означеног бројем 1 спратности: подрум, приземље и поткровље (По+Пр+Пк), нето површине 275,70м2, бруто површине 328,59м2, у ..., улица ... број .., изграђеног на парцели број .. К.О. ... па је тужена ГГ из Новог Сада (правни претходник тужене) дужна да то трпи и да се не противи да се у РГЗ СКН Нови Сад 3 изврши упис преноса права власништва са њеног имена на име ВВ из ..., те је тужена обавезана да тужиоцу ВВ преда у посед предметну некретнину слободну од лица и ствари, са свим примерцима кључева. Пресуда је правноснажна 02.09.2021. године, а извршна 13.10.2021. године. Тужена ГГ је преминула у току жалбеног поступка ...2021. године, а решењем о наслеђивању од 08.10.2021. године, које је правноснажно 11.10.2021. године, утврђено је да њену заоставшитну, између осталог, чини и предметна непокретност коју је наследила њена ћерка, тужена ББ. На основу тог решења, тужена је уписана као власник породичне стамбене зграде која је предмет ове парнице, док је власник парцеле .. површине 1054м2, са уделом од 1/1, ВВ, који је, уговором о поклону, тужиоцу поклонио парцелу .. површине 1054м2 и спорну непокретност – породичну стамбену зграду изграђену на тој парцели. Тужбу за утврђење права власништва на предметној породичној стамбеној згради тужилац ВВ је поднео 05.11.2021. године, а након што је уговором о поклону ту непокретност поклонио тужиоцу АА (12.11.2021. године), првостепени суд је, решењем донетим на рочишту од 29.03.2022. године дозволио АА из ... да ступи у парницу на место тужиоца уместо тужиоца ВВ. Тужена је у поседу непокретности која је предмет овог поступка.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је тужбени захтев тужиоца одбио налазећи да он нема правни интерес за подношење тужбе за утврђење, пошто је у време подношења тужбе тужилац био ВВ, коме у том моменту није правноснажно утврђено право својине на спорној непокретности у односу на тужену, али је касније током поступка дошло до преиначења тужбе у субјективном смислу, те је на основу одредбе члана 204. став 3. Закона о парничном поступку, уместо ВВ у парницу ступио АА. Пошто је тужиоцу, пресудом Апелационог суда у Новом Саду од 31.03.2022. године, утврђено право својине у односу на тужену, по мишљењу првостепеног суда, све то оклања неизвесност у погледу његовог правног положаја следом чега изостаје његов правни интерес за вођење ове парнице, али је, с обзиром на фазу у којој налази поступак у моменту предметних промена, првостепени суд одлучио мериторно о тужбеном захтеву налазећи да је неоснован.

Другостепени суд је преиначио првостепену одлуку у делу одлуке о тужбеном захтеву и трошковима поступка, тако што је тужбени захтев тужиоца усвојио имајући у виду да је на основу оставинског решења од 11.10.2021. године, 13.10.2021. године, у листу непокретности број .. К.О. ..., уписано право својине у корист тужене са поседом од 1/1 на спорној непокретности, те је ВВ у моменту подношења тужбе за утврђење да је власник спорне непокретности и да се тужена обавеже да му исто преда, имао правни интерес за вођење парнице, чиме је била испуњена процесна претпоставка за оцену дозвољености тужбе, одређена одредбом члана 194. став 2. Закона о парничном поступку, јер је моменат подношења тужбе релевантан тренутак за оцену испуњености процесних претпоставки, у конкретном случају, постојање правног интереса тужиоца за вођење ове парнице. Како је сврха тужбе од 05.11.2021. године да се издејствује пресуда којом ће тужилац заштити своја права у односу на тужену, те како је уговором о поклону од 12.11.2021. године, поклонодавац ВВ пренео право својине на тужиоца, а како је тужена уписана као власник спорне непокретности, по оцени другостепеног суда основан је захтев тужиоца да се утврди да је, у односу на тужену, он власник спорне непокретности коју је тужена дужна да му преда у посед са свим примерцима кључева.

По оцени Врховног касационог суда, другостепени суд је правилно применио материјално право.

Одредбом члана 20. став 1. Закона о основама својинско правних односа, прописано је се право својине стиче по самом закону, на основу правног посла и наслеђивањем. Право својине стиче се и одлуком државног органа на начин и под условима одређеним законом (став 2.). На основу одредбе члана 33. истог закона, на основу правног посла право својине на непокретности стиче се уписом у јавну књигу или на други одговарајући начин одређен законом.

У конкретном случају, претходни тужилац ВВ, који је тужиоцу АА пренео право својине на предметној непокретности уговором о поклону од 12.11.2021. године, је тужбу поднео 05.11.2021. године, ради утврђења свог права власништва на предметној непокретности у односу на тужену која је своје право својине на тој непокретности уписала у катастар непокретности, лист непокретности број .. К.О. ..., на основу правноснажног решења о наслеђивању јавног бележника Шпира Блешића из ... УПП ..-2021 од 08.10.2021. године. Правни интерес тужиоца за подношење тужбе за утврђење постоји уколико несигурност и неизвесност у правним односима између субјеката представља потенцијалну опасност за повреду права које се том тужбом штити. На основу понашања тужене, која је своје право власништва на предметној непокретности уписала у катастар непокретности након што је Виши суд у Новом Саду, правноснажном пресудом П 287/2020 од 17.11.2020. године (правноснажна 02.09.2021. године), утврдио право власништва тужиоца ВВ из ... на тој непокретности, јасно је да је међу странкама спорно право тужиоца на предметној непокретности и да је реално претпоставити повреду његовог права у будућности. У тој ситуацији следи да тужилац има правни интерес за тужбу за утврђење која има за циљ да се судским путем установи постојање његовог права на предметној непокретности, јер му тужена то право оспорава. Из тих разлога се наводима ревизије тужене правилност побијане пресуде не доводи у сумњу.

Правилна је и одлука о трошковима парничног поступка, јер је донета правилном применом одредбе члана 153. став 1. и 154. Закона о парничном поступку.

Из изложених разлога, Врховни касациони суд је одлуку као у изреци донео применом одредбе члана 414. став 1. Закона о парничном поступку.

Председник већа - судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић