Решењем Вишег суда у Пироту Гж 460/24 од 24.12.2024. године, ставом првим изреке, потврђено је првостепено решење, а жалба тужених ББ, ВВ и ГГ и жалба туженог ВВ су одбијене. Ставом другим изреке, одбијени су захтеви тужилаца и тужених за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажног решења донетог у другом степену тужени су изјавили ревизију због погрешне примене материјалног права са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној применом члана 404. Закона о парничном поступку.

Тужилац је поднео одговор на ревизију.

Према члану 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...18/20 и 10/23 – други закон), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни суд у већу од пет судија (став 2.).

Ценећи испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије, Врховни суд је имао у виду да из навода ревизије тужених не произилази да постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса, односно правних питања у интересу равноправности грађана, потреба новог тумачења права, као и уједначавање судске праксе. Разлози ревизије се делом односе на битне повреде одредаба парничног поступка, због чега се посебна ревизија не може изјавити. Имајући у виду наведено, као и да се у конкретном случају ради о парници ради сметања државине у којима одлука о основаности тужбеног захтева и примена материјалног права зависи од утврђеног чињеничног стања у сваком конкретном случају, и да ревиденти не прилажу судске одлуке у којима је другачије одлучено у истој или сличној чињенично - правној ситуацији, овај суд налази да нису испуњени услови из члана 404. став 1. Закона о парничном поступку, па је у складу с тим и одлучено као у ставу првом изреке. Ревизијским наводима којима се указује да у радњама тужених нема елемената противправности, заправо се оспорава утврђено чињенично стање, што у поступку по ревизији није дозвољено на основу члана 407. став 2. ЗПП.

Из изложених разлога, Врховни суд је одлуку као у ставу првом изреке донео применом одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије тужених применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5, у вези члана 420. став 6. Закона о парничном поступку и утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 452. став 5. Закона о парничном поступку, прописано је да против решења донетих у парницама због сметања државине ревизија није дозвољена.

У конкретном случају, ревизијом тужених побија се решење донето у парници због сметања државине, у којој је, одредбом члана 452.став 5. Закона о парничном поступку, искључено право на изјављивање ревизије, што значи да ревизија није дозвољена, јер је изјављена против одлуке против које се по закону не може изјавити.

Из наведених разлога, Врховни суд је одлуку као у ставу другом изреке донео применом одредбе члана 413, у вези члана 452. став 5. Закона о парничном поступку.

Применом члана 165. става 1. у вези члана 154. став 1. ЗПП, Врховни суд је одбио захтев тужиоца за накнаду трошкова одговора на ревизију јер то нису трошкови потребни за вођење ове парнице.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић