
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 4581/2020
24.02.2021. година
Београд
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж3 107/20 од 28.05.2020. године, као о изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж3 107/20 од 28.05.2020. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж3 107/20 од 28.05.2020. године, ставом првим изреке, одбијена је, као неоснована, жалба туженог и потврђена пресуда Вишег суда у Београду П3 170/19 од 24.12.2019. године, исправљена решењем истог суда П3 170/19 од 06.02.2020. године, којом је ставом првим изреке обавезан тужени да без одлагања, а најкасније у другом наредном броју дневних новина „Курир“, објави на насловној страни тог гласила одговор који се састоји од два наслова: „...“ и „...“ као и фотографије тужиоца објављене на насловној страни ...2019. године, који текст и фотографија морају бити истог графичког дизајна и величине фонта као на насловној страни тог гласила од ...2019. године, ставом другим изреке обавезан тужени да тужиоцу исплати износ од 100.000,00 динара за сваки дан закашњења у испуњењу обавезе из става првог изреке и ставом трећим изреке обавезан тужени да тужиоцу накнади трошкове поступка у укупном износу од 25.300,00 динара, са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној, применом члана 404. Закона о парничном поступку ("Службени гласник РС", бр. 72/2011, 49/2013-УС, 74/2013- УС, 55/2014, 87/2018, 18/2020, у даљем тексту: ЗПП).
Врховни касациони суд је оценио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији туженог као о изузетно дозвољеној, у смислу одредбе члана 404. ЗПП.
Правноснажном пресудом, применом материјалног права из Закона о јавном информисању и медијима ("Службени гласник РС", бр. 83/2014, 58/2015, 12/2016) обавезан је тужени да без одлагања, а најкасније у другом наредном броју дневних новина „Курир“, објави на насловној страни тог гласила одговор тужиоца на информацију туженог, ближе описан у изреци првостепене пресуде, као и фотографије тужиоца, при чему текст и фотографија тужиоца морају бити истог графичког дизајна и величине фонта као на насловној страни тог гласила од ...2019. године. Ово због тога што су информације објављене на насловној страни дневних новина „Курир“ ...2019. године подобне да повреде част и углед тужиоца, јер су неистините и непроверене, а одговор тужиоца на објављену информацију који је тужени објавио ...2019. године се не може сматрати адекватним у смислу члана 96. Закона о јавном информисању и медијима. Поред наведеног тужени је обавезан да у случају закашњења са објављивањем одговора тужиоцу плати новчани износ од 100.000,00 динара, примерен околностима конкретног случаја.
Врховни касациони суд је оценио да у конкретном случају не постоји потреба за уједначавањем судске праксе или новог тумачења права, као ни разматрања правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана.
Имајући у виду садржину тражене правне заштите, чињенице утврђене у поступку, начин пресуђења и разлоге на којима су засноване одлуке нижестепених судова, Врховни касациони суд је оценио да су нижестепене одлуке у складу са правним схватањима и праксом ревизијског суда да се у смислу члана 93. Закона о јавном информисању и медијима тужени може обавезати да објави одговор или исправку одговора тужиоца на информацију туженог, под претњом плаћања одређеног примереног новчаног износа тужиоцу за случај необјављивања одговора у одређеном року, у ком случају применом члана 340. Закона о извршењу и обезбеђењу ("Службени гласник РС", бр. 106/2015, 106/2016, 113/2017, 54/2019, 9/2020) суд у извршном поступку, на предлог тужиоца као извршног повериоца, може да наложи туженом као извршном дужнику да у накнадном року испуни своју обавезу објављивања одоговора на информацију и изрекне му да, ако обавезу не испуни у накнадном року, плати тужиоцу као извршном повериоцу одређени износ новца за сваки дан задоцњења или неку другу јединицу времена (судски пенали), за распон времена од истека накнадног рока па док извршни поверилац не поднесе предлог за извршење исправе којом је утврђена неновчана обавеза извршног дужника, у ком моменту губи право да тражи одређивање пенала и право на даљу наплату пенала.
На основу изнетог, применом члана 404. ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије на основу одредбе члана 420. ЗПП, Врховни касациони суд је оценио да ревизија туженог није дозвољена.
Према члану 403. став 2. тачка 1. ЗПП ревизија је увек дозвољена ако је то посебним законом прописано.
Према члану 410. став 2. тачка 5. ЗПП ревизија је недозвољена ако је изјављена против пресуде против које по закону не може да се поднесе.
Чланом 126. став 3. Закона о јавном информисању и медијима је прописано да се против пресуде другостепеног суда у парници по тужби за објављивање одговора не може изјавити ревизија.
У конкретном случају ревизјом се побија пресуда у парници по тужби за објављивање одговора на информацију, због чега је Врховни касациони суд, применом напред цитираних законских одредби, оценио да ревизија туженог није дозвољена.
Из наведених разлога, на основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке овог решења.
Председник већа – судија
Божидар Вујичић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић

.jpg)
