
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
4599/2019
11.12.2019. година
Београд
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Сомбору Гж 957/19 од 22.07.2019. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Вишег суда у Сомбору Гж 957/19 од 22.07.2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
Правноснажном пресудом Вишег суда у Сомбору Гж 957/19 од 22.07.2019. године, одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена пресуда Основног суда у Врбасу, Судска јединица у Кули П 1246/18 од 04.03.2019. године, којом је усвојен тужбени захтев и утврђено да су ништаве и без правног дејства одредбе члана 3. тачка 3.5 Обавезних елемената Уговора о готовинском кредиту, бр. ..., под називом „врста и висина свих накнада и других трошкова који падају на терет кориснока кредита“ у делу накнада банке од 18.02.2016. године, па је тужена обавезана да тужиоцу исплати износ од 4.300,00 динара, са законском затезном каматом од 18.02.2016. године до исплате и на име трошкова поступка 51.300,00 динара, са каматом од извршности до исплате.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права и предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном на основу члана 404. ЗПП.
Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. ЗПП (''Службени гласник РС'' 72/11... 55/2014), Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној. Наиме, разлози на којима су засноване одлуке нижестепених судова одговарају и усклађени су са правним ставом овог суда о дозвољености уговарања трошкова кредита, усвојеним на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда одржаној 22.05.2018. године. Из наведеног разлога, одлучено је као у ставу првом изреке.
Ревизија тужене није дозвољена ни као редовна.
Наиме поступак у споровима мале вредности, као посебан поступак, прописан је главом XXXIII Закона о парничном поступку. Према чл. 467. ЗПП, ако у одредбама те главе није другачије прописано, у поступку у споровима мале вредности сходно се примењују остале одредбе овог закона. По чл. 468. став 1, спорови мале вредности су спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000,00 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, а чланом 479. став 6. наведеног закона, против одлуке другостепеног суда донете у спору мале вредности ревизија није дозвољена.
Тужба ради утврђења ништавости уговора и исплате новчаног износа од укупно 4.300,00 динара, поднета је 06.08.2018. године, а поступак је спроведен по правилима из главе XXXIII Закона о парничном поступку, која се односи на поступак у споровима мале вредности.
Како се равизијом побија одлука другостепеног суда донета у спору мале вредности ревизија према члану 479. став 6. ЗПП, није дозвољена
На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Звездана Лутовац,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић

.jpg)
