У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Марине Милановић и Добриле Страјина, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Јован Калајџић, адвокат из ..., против тужених ББ из ... и ВВ из ..., чији је заједнички пуномоћник Љубинка Крстић, адвокат из ..., ради утврђивања права својине по тужби и по противтужби, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 766/17 од 07.02.2018. године, у седници одржаној 30.01.2020. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 766/17 од 07.02.2018. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Параћину П 1773/15 од 16.12.2016. године, у првом ставу изреке, утврђено је да је тужилац власник породичне стамбене зграде број ... и димњака, који се налазе на источној половини кп. бр. ... у улици ..., уписаној у лист непокретности број ... КО ... град, што су тужене дужне да признају и трпе да се упише као власник на наведеним објектима. У другом ставу изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тужилац тражио да се утврди да је власник гараже са бетонском плочом у ..., на источној половини кп бр. ... КО ... град, што би тужене биле дужне да признају и трпе да се упише као власник објекта. У трећем ставу изреке, утврђено је да су тужене, као правне следбенице пок. ГГ из ..., сувласнице са по 1/2 дела породичне стамбене зграде број ... са подрумским просторијама која се налази на западној половини кп бр. ... КО ... град, као и изграђене гараже описаних димензија са бетонском плочом која истовремено представља терасу изнад гараже, зато што је припадак зграде број ... и у саставу исте, што је тужилац дужан да призна и трпи да се тужене упишу као власници на објекту. У четвртом ставом изреке, одбијен је евентуални противтужбени захтев да се обавеже тужилац да уклони бетонску стопу из гараже тужених као неоснован. У петом ставу изреке, одбијен је евентуални противтужбени захтев којим су тужене тражиле да се утврди да су, по основу одржаја, сувласнице са по 1/2 дела породичне стамбене зграде број ... са подрумских просторијама на кп број ... КО ... град, и описане гараже зато што је припадак стамбене зграде број ..., што би тужилац био дужан да призна и трпи, те да се обавеже да уклони бетонску стопу и димњак гараже као неоснован. У шестом ставу изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 766/17 од 07.02.2018. године, у првом ставу изреке, потврђена је првостепена пресуда у другом, трећем и шестом ставу изреке. У другом ставу изреке, преиначена је првостепена пресуда у делу првог става изреке којим је одлучено о праву својине тужиоца на димњаку као и четвртом ставу изреке тако што је, под тачком 1. одбијен део тужбеног захтева којим је тужилац тражио да се утврди да је власник описаног димњака што би тужене биле дужне да признају као неоснован, док је, под тачком 2. усвојен евентуални противтужбени захтев, па је тужилац обавезан да уклони описану бетонску стопу из гараже тужених.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену и то одлуке из другог става изреке, тужилац је благовремено изјавио ревизију, због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду, применом члана 408. Закона о парничном поступку, па је нашао да је ревизија неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Такође нису учињене ни друге битне повреде одредаба парничног поступка на које се ревизијом указује.

Према утврђеном чињеничном стању, на кп бр. ... уписаној у лист непокретности број ... КО ... град се налазе две породичне стамбене зграде и то на западној страни породична стамбена зграда број ..., а на источној страни породична стамбена зграда број ... . Између зграда број ... и ... се налази гаража са бетонском плочом која истовремено представља терасу изнад гараже. Тераса је металном фиксираном оградом одвојена од зграде број ..., а до ове терасе се налази озидани димњак за кућу број ... и на плочи бетонска стопа за димњак.

Тужилац је стриц тужених, јер су тужилац и отац тужених рођена браћа, а њихов отац је сада пок. ДД.

Уговором о поклону Ов 1708/78 од 02.09.1978. године, ДД је тужиоцу поклонио помоћни објекат од пет мањих одељења на југоисточном делу грађевинске парцеле ... КО ... град, па је тужилац са својом супругом ту саградио породичну стамбену зграду 1979. године.

Уговором о доживотном издржавању закљученим 1982. године, ДД је оставио у својину стамбену зграду као и половину кп бр. ... КО ... град другом сину - оцу тужених - сада пок. ГГ.

Простор између породичних стамбених зграда број ... и број ... био је празан до 1981. године, када је ДД са оцем тужених, између ових зграда сазидао гаражу са бетонском плочом на којој је формирана тераса и фиксираном оградом одвојена од тужиочеве терасе. Док је зидана гаража, тужилац је живео у кући број ... и никада касније се није паркирао, нити користио гаражу, као ни терасу, а није имао никакве везе са том изградњом. Тек након смрти свог брата који је умро 2007. године, тужилац је почео да присваја ову терасу, па је то учинио у октобру 2007. године када је до терасе озидао димњак у своју кућу, као и бетонску стопу.

У овом предмету тужилац је тражио да се утврди да је власник породичне стамбене зграде број ..., као и димњака који је зидао у току 2007. године налазећи да је тај димњак припадак његове породичне стамбене зграде број ... .

Тужене су ову гаражу и бетонску плочу која истовремено представља под терасе користиле до 2007. године када је тужилац озидао димњак и бетонску стопу. Решењем Општинског суда у Параћину П 937/07 од 13.02.2008. године, утврђено је да је тужилац (у том предмету тужени) октобра месеца 2007. године сметао тужене у мирној државини терасе која се налази на горњој плочи гараже у саставу њихове породичне куће на кп ... КО ... град, тако што је поставио бетонску стопу и озидао димњак, па му је наложено да димњак уклони и ово решење је потврђено. У поступку извршења овог решења уређен је и начин коришћења и одложено извршење до окончања овог парничног поступка.

Утврђено је дакле да је спорну гаражу са бетонском плочом зидао отац тужиоца са сином ГГ – оцем тужених, да је тужилац знао за ову градњу, није се противио, нити учествовао у изградњи исте. Такође је утврђено да је металном фиксном оградом била одвојена тужиочева кућа од преосталог дела бетонске плоче изнад зидане гараже и да ту површину тужилац никада није користио већ су је користили тужичеви отац, брат и братовљеве ћерке - тужене. Октобра месеца 2007. године, тужилац је зидањем димњака са бетонском стопом за димњак извршио сметање поседа, односно променио фактичко стање.

Код тако утврђеног чињеничног стања, правилан је закључак другостепеног суда да је неоснован тужбени захтев да се утврди да димњак представља власништво тужиоца, као и да је основан евентуални противтужбени захтев да се тужиоцу наложи да уклони бетонску стопу за димњак из гараже тужених.

Одредбом члана 3. став 2. Закона о основама својинскоправних односа, прописано је да је свако дужан да се уздржава од повреде права својине другог лица.

У конкретном случају, озидани димњак са бетонском стопом не може уживати правну заштиту као припадак главној ствари који дели судбину главне ствари, односно стамбеног објекта број ... који је у власништву тужиоца, пошто је поуздано утврђено да је прво тужилац изградио свој стамбени објекат, да су потом правни претходници тужених изградили спорну гаражу са бетонском плочом – истовремено терасом, која је у власништву тужених, а тек накнадно и то самовласно, тужилац је озидао димњак са бетонском стопом на плочи. Дакле, тужилац не може накнадно и самовласно дограђивати делове за своју кућу на туђим стварима, јер тиме угрожава право својине других.

Како је другостепени суд за своју одлуку дао јасне и потпуне разлоге које Врховни касациони суд у свему прихвата као правилне, супротни наводи ревизије нису основани.

На основу члана 414. Закона о парничном поступку, донета је одлука као у изреци.

Председник већа-судија

Слађана Накић Момировић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић