Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је био ангажован као резервиста у ВП 1001/62 у периоду од 31.03.1999. године до 25.06.1999. године. Тужиоцу у овом периоду нису исплаћиване дневнице у пуном износу у складу са Правилником о измени Правилника о накнади путних и других трошкова у Војсци Југославије. Закључком Владе Републике Србије од 17.01.2008. године, потврђен је Споразум од 11.01.2008. године закључен са ратним војним резервистима са пребивалиштем у седам неразвијених општина, којима је регулисана исплата ратних дневница у виду финансијске помоћи преко њихових општина.

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно је у нижестепеним пресудама примењено материјално право када је утврђено да је Закључком Владе Републике Србије од 17.01.2008. године, повређено начело једнаких права и обавеза чиме је извршена дискриминација тужиоца на основу места пребивалишта.

Дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица и њима блиска лица, на остварен или прикривен начин, које се заснива на било ком основу (раси, држављанству, националној или верској припадности, језику, политичким убеђењима, полу и слично). Заштита од дискриминације представља право личности загарантовано чланом 21. Устава Републике Србије и члану 14. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода. Лица која указују да је у односу на њих извршена дискриминација дужна су да докажу да су неједнако третирана у односу на друга лица која су у истој или сличној ситуацији, а супротна страна на чије се дискриминаторско поступање указује, дужна је да докаже постојање објективног и оправданог разлога за различитост у поступању.

С`обзиром да је Закон о забрани дискриминације ступио на снагу након доношења наведеног Закључка Владе Републике Србије, постојање дискриминације нижестепени судови су правилно ценили непосредном применом члана 21. Устава Републике Србије и члана 14. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и утврдили да је исплатом ратних дневница само резервистима са територије седам неразвијених општина обухваћених Закључком од 17.01.2008. године извршена дискриминација тужиоца који има пребивалиште на територији друге општине, а коме су ратне дневнице делимично исплаћене, с`обзиром да тужена није доказала да је постојало легитимно, објективно и разумно оправдање за ово прављење разлике по основу пребивалишта.

Наводима ревизије којима се указује да су тужиоцу у целости исплаћене ратне дневнице према тада важећим прописима, оспорава се оцена изведених доказа и утврђено чињенично стање, због чега се ревизија не може изјавити.

Супротно наводима ревизије, тужилац јесте био у истој ситуацији као и резервисти са пребивалиштем на територији седам неразвијених општина, будући да је учествовао у одбрани земље током 1999. године, а није од значаја то што није подносио тужбу надлежном суду за исплату ратних дневница.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, на основу члана 414. став 1. ЗПП.

Председник већа - судија

Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић