Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 4768/2019
29.01.2020. година
Београд

 

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац и Бранка Станића, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Бојан Грубановић, адвокат из ..., против тужених ББ, ВВ и ГГ, свих из ..., чији је заједнички пуномоћник Сања Перовић, адвокат из ..., ради утврђења недозвољености извршења, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Сремској Митровици Гж 1185/18 од 07.08.2019. године, у седници одржаној 29.01.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Сремској Митровици Гж 1185/18 од 07.08.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Шиду П 174/18 од 30.10.2018. године, усвојен је тужбени захтев тужиоца и утврђено да је извршење одређено решењем о извршењу Основног суда у Шиду И.и-147/17 од 11.12.2017. године на предмету извршења катастарској парцели ближе описаној у том делу изреке недозвољено јер тужилац има право које спречава извршење на овим некретнинама. Обавезани су тужени да тужиоцу накнаде трошкове парничног поступка.

Пресудом Вишег суда у Сремској Митровици Гж 1185/18 од 07.08.2019. године, жалба тужених је уважена и преиначена првостепена пресуда, тако што је одбијен тужбени захтев тужиоца као неоснован. Обавезан је тужилац да туженима накнади трошкове првостепеног и другостепеног поступка.

Против наведене правноснажне пресуде донесене у другом степену тужилац је изјавио ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена. Према члану 468. став 1. ЗПП спорови мале вредности у смислу одредбе ове главе јесу спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. По ставу 4. истог члана као спорови мале вредности сматрају се и спорови у којима предмет тужбеног захтева није новчани износ, а вредност предмета спора коју је тужилац у тужби навео не прелази износ из става 1. овог члана (члан 33. став 2).