Врховни суд је испитао побијану пресуду применом члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20) и утврдио да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредбе парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а нема ни битне повреде одредбе парничног поступка из члана 374. став 1. овог Закона, на коју се ревизијом указује, јер у поступку пред другостепеним судом није дошло до пропуста у примени, ни до неправилне примене неке од одредаба овог закона.

Према утврђеном чињеничном стању, у време подношења тужбе катастарска парцела број .., површине 1995м² била је уписана у лист непокретности .. КО ..., као сувласништво првотужиоца са 1/10 идеалних делова, а друготужиље са 9/10 идеалних делова. На овој кат. парцели налази се грађевински објекат који се користи као аутоперионица АС „Мацура“ д.о.о. Београд док се преостали део користи као паркинг. У периоду од 12.07.2019. до 30.12.2019. године, друготужиља се више пута обраћала Градској управи Града Београда – Грађевинској инспекцији са захтевом за уклањање нелегално изграђеног објекта. Решењем Градске управе Града Београда – Секретаријата за инспекцијске послове – Сектор за грађевински и урбанистички надзор – Одељење за грађевинску инспекцију број 356-170/2019 од 23.01.2020. године, наређено је првотуженој, као инвеститору радова, да одмах обустави извођење радова на изградњи објекта на кат. парцели .. у улици ... поред броја .. у року од пет дана од дана пријема обавештења и да уклони приземни објекат димензија 15х9,50 метара који се користи као аутоперионица, а да ће се у противном извршење решења спровести принудним путем преко другог лица о трошку извршеника. Тужиоци су се 23.03.2020. године обратили првотуженом правном лицу са позивом на предају парцеле и регулисање имовинскоправних односа сходно налазу судског вештака о процени вредности закупа парцеле. Према уверењу Другог основног суда у Београду од 08.12.2020. године, против тужилаца није покренут кривични поступак, нити истрага за кривично дело из надлежности Вишег јавног тужилаштва у Београду, Новом Саду, Нишу, Сремској Митровици, Првог основног јавног тужилаштву у Београду, Другог основног јавног тужилаштва у Београду, Трећег основног јавног тужилаштва у Београду, Основног јавног тужилаштва у Новом Саду, Нишу, Сремској Митровици, Обреновцу, Посебног одељења за сузбијање корупције при Вишем ЈТ у Београду, Нишу, Новом Саду и Посебног одељења за сузбијање корупције при Вишем ЈТ у Краљеву, Вишег јавног тужилаштва у Београду, Првог основног јавног тужилаштва у Београду, Другог основног јавног тужилаштва у Београду и Трећег основног јавног тужилаштва у Београду.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су обавезали првотуженог, као држаоца катастарске парцеле, на којој се налази грађевински објекат који се користи као аутоперионица АС „Мацура“, а већи део се користи као паркинг за возила која се сервисирају, да је преда тужиоцима, као сувласницима, оценивши неоснованим приговор недостатка активне легитимације на страни тужилаца, јер су у време подношења тужбе тужиоци уписани као сувласници парцеле, због чега су активно легитимисани да захтевају исељење првотуженог са парцела, односно предају у државину, закључивши да првотужени није доказао своје наводе да је својина тужилаца стечена на преваран начин, те да је покренут кривични поступак против тужилаца, а имајући у виду начело поуздања у јавне књиге које подразумева да су подаци уписани у катастру непокретности истинити и потпуни.

По оцени Врховног суда, нижестепени судови су на утврђено чињенично стање правилно применили материјално право, када су усвојили тужбени захтев.

Код утврђених чињеница да су тужиоци у време подношења тужбе у овој правној ствари били уписани у јавним књигама као сувласници, да се првотужени налази у државини катастарске парцеле и објекта без правног основа, при чему тужени нису доказали да су тужиоци на преваран начин стекли својину на катастарској парцели, правилно оцењујући и да су без утицаја наводи првотужене да је први власник предметне непокретности, ЂЂ из ..., непокретност дао у закуп туженом још 2012. године. Наведено је у складу са одредбом члана 3. Закона о основама својинскоправних односа где је прописано да власник има право да своју ствар држи, да је користи и да њоме располаже у границама одређеним законом и у складу са одредбом члана 33. овог закона где је прописано да се на основу правног посла право својине на непокретност стиче уписом у јавну књигу или на други одговарајући начин одређен законом, као и са одредбом члана 37. истог Закона где је прописано да власник може тужбом захтевати од држаоца повраћај индивидуално одређене ствари, а власник мора доказати да на ствар чији повраћај тражи има право својине, као и да се ствар налази у фактичкој власти туженог, због чега истицање првотуженог да непокретност држи по основу уговора о закупу са трећим лицем, није извињавајући разлог због којег се тужбени захтев за предају у државину ствари у власништво тужилаца не би усвојио.

Имајући у виду изложено, по оцени Врховног суда, нису основани наводи ревизије о погрешној примени материјалног права. Ревизијом се оспорава погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, али су овакви наводи оцењени као неосновани, с обзиром да је чланом 407. став 2. ЗПП прописано да се ревизија не може изјавити због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, осим у случају из члана 403. став 2. ЗПП.

На основу изнетих разлога, а на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

С обзиром да првотужени није успео у поступку по ревизији, а да подношење одговора на ревизију није било нужно и неопходно, одбијени су, као неосновани, захтеви парничних странака за накнаду трошкова ревизијског поступка на основу члана 165. ЗПП.

Председник већа – судија

Весна Субић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић