Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 3659/24 од 08.01.2025. године, преиначена је наведена првостепена пресуда у делу о камати на досуђени износ од 3.670,00 динара на име прибављања документације, тако што је захтев за исплату камате за период од 24.09.2024. године до извршности одбијен, док је у преосталом делу жалба туженог одбијена и првостепена пресуда у усвајајућем делу потврђена. Одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи по члану 404. ЗПП.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Према утврђеном чињеничном стању од правног претходника тужиља, која је умрла 1985. године, је у поступку комасације спроведеном у катастарској општини Футог 1977. године, одузето из својине земљиште и приведено јавној намени улица ... и ... у Футогу. Одузето земљиште је сада део већих парцела и налази се у јавној својини туженог Града. О праву тужиља на наслеђе имовинског права одлучено је као о претходном питању у складу са одредбама члана 12. ЗПП, те им је на основу члана 58. Устава Републике Србије досуђена накнада у висини тржишног еквивалента одузете имовине без накнаде. Одлука је донета у складу са општеприхваћеном праксом судова у битно истоврсним чињеничним ситуацијама, па не постоје правна питања која би по закону стварала потребу да се о изјављеној ревизији одлучи као о посебној.

Из наведених разлога, на основу члана 404. став 2. ЗПП, одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије као редовне по члану 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је утврдио да је ревизија недозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба за исплату поднета је 05.07.2023. године. Тужиље су прости супарничари и самосталне странке у смислу одредби чланова 205. став 1. тачка 2. и 209. ЗПП, па се вредност предмета спора одређује према висини појединачног потраживања. Вредност предмета спора по тужби тужиље АА је 2.036.614,60 динара, а по тужбама преостале две тужиље по 1.018.307,30 динара. Према релевантном курсу евра од 117,23 динара, вредност највећег потраживања на дан подношења тужбе представља 17.373 евра и не прелази законом предвиђени цензус који омогућује изјављивање ревизије.

Из наведених разлога, на основу одредбе члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Јелица Бојанић Керкез, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић