У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац и Бранка Станића, чланова већа, у парници тужиље AA из ... и ББ из ..., чији је пуномоћник Предраг Малетић, адвокат у ..., против туженог ВВ, предузетника из ... као власника СЗТР Комисион „ГГ“ из ..., кога заступа Бранко Ракита, адвокат у ... уз учешће умешача АД „ДД“ из ..., кога заступа Јелена Пантовић, адвокат у ..., ради исељења и предаје државине, одлучујући о ревизијама тужиља и умешача изјављеним против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу број Гж 3459/17 од 17.01.2018. године, у седници већа одржаној 23.10.2019. године, донео је

П Р Е С У Д У

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуде Апелационог суда у Крагујевцу број Гж 3459/17 од 17.01.2018. године, тако што се УСВАЈА тужбени захтев тужиља и обавезује тужени да се са свим стварима и лицима исели из локала тужиља који се налази у приземљу до улице стамбено – пословне зграде у ... у улици ... број ... на кп. број .../..., број зграде ... која се састоји из приземља и спрата, уписана у лист непокретности број ... КО ... ... и то локала до улице на југоисточној страни зграде који се састоји од две просторије укупне површине 62,04м2 и то просторије димензија 4,70м х 9,10м и помоћне просторије димензија 4,70м х 4,10м и то леви локал гледано са исте улице, у року од 15 дана.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија умешача изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу број Гж 3459/17 од 17.01.2018. године.

ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужени да тужиљама на име трошкова парничног поступка исплати износ од 122.050,00 динара у року од 15 дана.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Крагујевцу број П 4573/15 од 17.11.2015. године, усвојен је тужбени захтев тужиља па је обавезан тужени да се са свим својим стварима и лицима исели из локала тужиља који се налази у приземљу до улице стамбено – пословне зграде у ... у улици ... број ... на кп. број .../..., број зграде ... која се састоји из приземља и спрата уписана у лист непокретности број ... КО ... ... и то локала до улице на југоисточној страни зграде која се састоји од две просторије укупне површине 6204м2 и то просторије локала димензија: ширине 4,70м, дужине 9,10м и помоћне просторије димензија 4,70 пута 4,10 метара и то леви локал гледано са улице .... и да наведени локал преда испражњен од свих лица и ствари у посед тужиљама у року од 15 дана. Другим ставом изреке, обавезан је тужени да тужиљама на име трошкова поступка исплати износ од 78.050,00 динара у року од 15 дана.

Апелациони суд у Крагујевцу је решењем број Гж 938/16 од 04.04.2017. године, укинуо пресуду првостепеног суда и предмет вратио на поновно суђење. Након што је првостепени суд изазвао сукоб надлежности између тог суда и Апелационог суда у Крагујевцу, Врховни касациони суд је решењем број Р1 219/2017 од 17.05.2017. године, одлучио да је за поступање у овом предмету стварно надлежан Апелациони суд у Крагујевцу. Апелациони суд у Крагујевцу је потом одлучујући о жалбама туженог и умешача пресудом број Гж 3459/17 од 17.11.2018. године, одбио тужбени захтев тужиља и њих обавезао да туженом надокнаде трошкове спора у износу од 72.000,00 динара.

Против правноснажне пресуде Апелационог суда тужиље су изјавиле благовремену ревизију због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због погрешне примене материјалног права.

Ревизију је благовремено изјавио и умешач такође због погрешне примене материјалног права и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања побијајући правилност одлуке о трошковима поступка умешача.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду на основу члана 403. став 2. тачка 2. и 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 15/2014, па је оценио да је ревизија тужиља дозвољена и да је основана, а да ревизија умешача није дозвољена.

У поступку пред нижестепеним судовима није учињена битна повреда парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју се у ревизијском поступку пази по службеној дужности. У ревизији тужиља се не указује на какву другу повреду парничног поступка.

Након што је другостепени суд на основу члана 383. ЗПП одржао расправу пред другостепеним судом, утврђено је следеће чињенично стање: тужиље су уписане као сувласнице на стамбено – пословној згради која је означена као број зграде број ... саграђена на парцели број .../..., уписана у лист непокретности број ... КО ... ... и то тако што је АА уписана са уделом од 11/24 а тужиља ББ са уделом од 9/24 док је њихова сада покојна мајка ЂЂ уписана са уделом од 4/24. У оставинском поступку иза смрти мајке ЂЂЂ који је вођен код Основног суда у Крагујевцу, решењем О 7096/10 од 17.09.2012. године је допуњено оставинско решење број О 205/09 од 26.05.2009. године тако што су заоставштину иза покојне ЂЂ на 4/24 дела описане некретнине наследиле тужиље свака у ½ дела. У време подношења тужбе, тужени ВВ је као предузетник и власник СЗТР комисиона „ГГ“ из ... имао закључен уговор о закупу са „ДД“ АД ... (умешач) који је закључен 10.03.2012. године, којим је умешач у својству закуподавца издао, закупопримцу „ГГ“ из ... предузетника ВВ спорни локал-продавницу „ЕЕ“ у улици ... број ... укупне површине од 58,50 м2 који се налази у описаној стамбено пословној згради. Током поступка умешач је закључио нови уговор о закупу предметног локала и то 18.03.2013. године са трговинском радњом „ГГ“ у Крагујевцу чији је предузетник ЖЖ као закупац, супруга туженог.

Тужиља АА се сада води у катастру непокретности као сувласник на спорном локалу са уделом 13/24 дела, а тужиља ББ у 11/24 идеална дела

Песудом Основног суду у Крагујевцу број П 3471/13 од 19.05.2014. године је одбијен као неоснован тужбени захтев умешача АД „ДД“ из ... којим је тражио да се према туженима АА и ББ и Републици Србији утврди да је умешач власник спорне пословне просторије на основу уговора о купопродаји друштвеног капитала методом аукције од 03.07.2003. године, а у односу на тужену Републику Србију утврди да је корисник земљишта под објектом те да се тужиоцу дозволи упис права својине на пословном простору и упис права коришћења на земљишту. Апелациони суд у Крагујевцу је пресудом број Гж 559/15 од 20.07.2015. године потврдио првостепену пресуду.

На основу увида у решење Прве комисије за национализацију при НО ... број .../... од 16.11.1959. године је утврђено да је извршена национализација са даном 25.12.1955. године и то најамне зграде у улици ... број ... у ..., на кп. број .../... КО ... која има две пословне просторије са по једним помоћним оделењем, а на спрату један трособан стан, власништво ЗЗ из ... и пословна просторија од два оделења и две одвојене собе – десно крило пословне зграде у улици ... број ... у ... на кп .../... КО ... власништво истог лица. Делимично је усвојен захтев бившег власника па је изузет од национализације и остављен у својини ЗЗ један трособан стан. Такође је одлучено да се не национализује и остави у својину ЗЗ породична стамбена зграда у улици ... број ... у ... на истој парцели која има један једнособан стан. На основу увида и решења Комисије за национализацију при Савезном извршном већу број ...-.../...-... од 24.05.1965. године је утврђено да је тим решењем измењено претходно решење тако да је извршена национализација где је прешло у друштвену својину: 1) пословна просторија од два оделења у укупној површини од 87,4м2 у стаменој згради на спрату у ... улица ... број ... на кп. .../... и ...) пословна просторија у површини од 94,20м2 у посебном делу зграде у ... у улици ... број ... на кп .../... уписана у ЗКУЛ уложак ... КО ..., а потом је у тачки 2 решења побројано шта није национализовано и шта остаје у својини досадашњег власника.

Тужени и његова супруга и њихова фирма „ГГ“ су испразнили спорне пословне просторије 15.09.2016. године, те су се тужиље уселиле у њих.

Првостепени суд је одлучујући о основаности тужбеног захтева тужиља оценио да је основан на основу члана 37. Закона о основама својинско правних односа јер су тужиље уписане у Катастру у листу непокретности као сувласнице на стамбеној пословној згради у којој се налази предметни локал, а да се тужени у моменту подношења тубе налазио у непосредној државини локала по основу уговора о закупу са умешачем „ДД“ АД ... од 10.03.2012. године. Ценио је чињеницу да је у току поступка дошло до промене закупца тако што је супруга туженог ВВ, ЖЖ као предузетница радње „ГГ“ закључила уговор о закупу са умешачем али је правилном применом члана 204. ЗПП обавезао туженог да преда посед локал јер се он налазио у његовом поседу у време подношења тужбе.

Супротно, другостепени суд је нашао да није одлучујућа чињеница да су тужиље у Катастру уписане као сувласнице. Оценио је да је предметни локал национализован од ранијег власника, ЗЗ, да се ради о пропусту надлежних органа што у јавним књигама нису извршили промену власника на основу решења о национализацији, а што за последицу не може да има да се сматра да су тужиље биле власнице у моменту подношењу тужбе у овом спору. Оценио је да тужиље немају активну легитимацију јер нису у било каквом материјално правном односу са туженим.

Врховни касациони суд не прихвата правно становиште другостепеног суда. Тужиље имају активну легитимацију како је то правилно закључио првостепени суд на основу члана 37. Закона о основама својинско правних односа као земљишнокњижне власнице спорног локала (сада Катастар). Тужени је у време подношења тужбе био закупац локала, а у току поступка је то постала његова супруга, а обоје су били предузетници СЗТР радње „ГГ“ и локал су користили по основу закупа све до 15.09.2016. године када су се иселили и од када се тужиље налазе у поседу спорних просторија. Међутим, имајући у виду да је првостепена пресуда донета 17.11.2015. године, а тада је тужени, односно његова супруга била у поседу локала, то је касније исељење без значаја за пресуђење.

Не може се прихватити правно становиште другостепеног суда да пропуст надлежног органа да у јавним књигама изврши промену власништва на основу решења о национализацији, не може имати за последицу да се у конкретном случају сматра да су тужиље биле власнице у моменту подношења тужбе. Из списа произилази да су тужиље подносиле захтев за реституцију национализоване имовине, али су биле одбијене за овај локал зато што се воде у јавним књигама као његове сувласнице. Према томе, тужиље су те које не могу да трпе штетне последице и пропусте надлежних државних органа.

Имајући у виду изложено одлучено је као у првом ставу изреке на основу члана 414. став 1. ЗПП.

Ревизија умешача није дозвољена јер умешач ревизијом оспорава правилност одлуке о трошковима поступка. Трошкови поступка представљају споредно потраживање па се према члану 28. ЗПП не узимају у обзир приликом оцене права на изјављивање ревизије у ситуацији када не чине главни захтев

На основу члана 413. ЗПП Врховни касациони суд је одлучио као у другом ставу изреке.

Како је Врховни касациони суд преиначио другостепену пресуду то је на основу члана 165. став 2. одлучио о свим трошковима поступка па је обавезао туженог да тужиљама надокнади трошкове поступка у укупном износу од 122.050,00 динара. Трошкови поступка се односе на састав тужбе 6.000,00 динара, а са увећањем од 50% за заступање друге странке износи 9.000,00 динара, за приступ на четири одржана рочишта 45.000,00 динара (4 х 11.250,00 динара), за приступ на три рочишта која нису одржана у половини тарифе, 20.250,00 динара (3 х 6.750,00 динара) за два одржана рочишта пред другостепеним судом 22.500,00 динара (2 х 11.250,00 динара) и за састав ревизије 12.000,00 динара, на основу тарифног броја 13,15,16 и 17. Тарифе о наградама и накнадама за рад адвоката („Службени гласник РС“ број 121/12) као и трошкове судских такси на тужбу 1.900,00 динара, на пресуду 1.900,00 динара, на ревизију 3.800,00 динара и на ревизијску одлуку 5.700,00 динара према Тарифном броју 1 тачка 1. и 5., тарифном броју 2. тачка 1. и 2. Таксене тарифе Закона о судским таксама (Службен гласник РС“ број 28/94 тачке 106/15). Одлука о трошковима парничног поступка је донета у складу са успехом у спору, према вредности спора од 10.000,00 динара, а на основу члана 153. став 1., 154. став 1. и 163. ЗПП.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић