Апелациони суд у Београду је, пресудом Гж2 302/25 од 03.07.2025. године, ставом првим изреке, одбио као неосноване жалбе парничних странака и потврдио пресуду Другог основног суда у Београду П2 1094/21 од 26.02.2025. године, исправљену решењем истог суда П2 1094/21 од 07.05.2025. године, у ставовима другом и шестом изреке. Ставом другим изреке, преиначена је пресуда Другог основног суда у Београду П2 1094/21 од 26.02.2025. године, исправљена решењем Другог основног суда у Београду П2 1094/21 од 07.05.2025. године, у ставу трећем изреке, тако што је одбијен, као неоснован, противтужбени захтев тужене-противтужиље којим је тражила да суд обавеже тужиоца-противтуженог да на име свог дела доприноса за издржавање мал. ВВ плаћа месечно износ од 25.000,00 динара сваког 01.-05.-ог у месецу за текући месец, почев од дана подношења противтужбе 03.09.2021. године па убудуће, све док за то постоје законски услови или док се та одлука не измени, са затезном каматом почев од доспелости сваког појединачног износа па до исплате, уплатом на текући рачун законског заступника, мајке, ББ, који се води код ... банке Србија а.д. ..., као и да се том пресудом измени пресуда Другог основног суда у Београду П2 914/18 од 06.11.2018. године, у ставу четвртом изреке, у делу за издржавање мал. ВВ. Ставом трећим изреке, одбијен је захтев тужиоца-противтуженог за досуђење трошкова другостепеног поступка.

Против преиначујућег дела правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена-противтужиља је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Тужилац-противтужени је доставио одговор на ревизију тужене-противтужиље, захтевајући накнаду трошкова за састав тог одговора.

Врховни суд је испитао правноснажну пресуду, у побијаном делу, у смислу одредбе члана 408. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'', бр. 72/11...10/23), у вези одредбе члана 202. Породичног закона (''Службени гласник РС'', бр. 18/2005...6/2015) и утврдио да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Ревидент у ревизији указује на битну повреду из одредбе члана 374. став 2. тачка 12. Закона о парничном поступку. Међутим, та битна повреда није разлог за изјављивање ревизије у смислу одредбе члана 407. став 1. тачка 2. истог Закона.

Према утврђеном чињеничном стању, правноснажном пресудом Другог основног суда у Београду П2 914/18 од 06.11.2018. године, разведен је брак парничних странака, њихово заједничко малолетно дете, ВВ, рођен ... године, поверен је мајци (туженој-противтужиљи) ББ на старање, тако да она самостално врши родитељско право. Истом пресудом, обавезан је отац, АА (тужилац-противтужени) да на име свог доприноса за издржавање мал. детета ВВ плаћа месечно 6.000,00 динара, почев од 01.12.2018. године па убудуће, док за то постоје законски услови или док та одлука не буде измењена другом одлуком суда. Тужбом од 10.08.2021. године, тужилац је, у овој парници, тражио да суд измени одлуку којом се уређују лични односи између њега и мал. детета парничних странака, док је тужена-противтужиља противтужбом од 03.09.2021. године тражила да суд измени правноснажну пресуду Другог основног суда у Београду П2 914/18 од 06.11.2018. године у погледу доприноса за издржавање мал. ВВ, тако што ће тужиоца-противтуженог обавезати да, почев од дана подношења противтужбе па убудуће, плаћа виши износ, по том основу.

Првостепени суд је, на основу утврђеног чињеничног стања о потребама мал. детета на име издржавања, у смислу одредбе члана 160. Породичног закона, тужиоца- противтуженог обавезао да на име његовог дела доприноса плаћа месечно 25.000,00 динара, почев од дана подношења противтужбе 03.09.2021. године па убудуће, и на тај начин изменио пресуду Другог основног суда у Београду П2 914/18 од 06.11.2018. године, у ставу трећем и четвртом изреке, у смислу одредбе члана 164. Породичног закона.

Другостепени суд је, преиначењем првостепене пресуде, тужбени захтев тужене-противтужиље ББ, одбио, применом одредбе члана 278., у вези члана 154. став 1. и 164. Породичног закона, налазећи да је поверилац обавезе издржавања мал. ВВ, док је тужена ББ само његов законски заступник и она, у погледу обавезе издржавања, са тужиоцем АА није ни у каквом материјално-правном односу, због чега она нема активну легитимацију за истицање захтева за измену одлуке о висини издржавања, имајући у виду да је претходном одлуком утврђено да тужилац на име свог доприноса за издржавање мал. детета, ВВ плаћа месечно 6.000,00 динара мајци ББ. По оцени другостепеног суда, активну легитимацију, у смислу одредбе члана 278. Породичног закона, има мал. дете које је поверилац те обавезе, док је пасивно легитимисан дужник издржавања, а мајка, као родитељ који самостално врши родитељско право, може да заступа мал. дете и да у његово име и за његов рачун, као тужиоца, поднесе тужбу суду, што овде није случај, јер тужбу у овој правној ствари није поднео поверилац издржавања, мал. дете, ВВ, већ његова мајка ББ, у своје име и за свој рачун, иако она није поверилац издржавања.

По оцени Врховног суда, другостепени суд је преиначењем првостепене пресуде, правилно применио материјално право.

Одредбом члана 154. став 1. Породичног закона, прописано је да мал. дете има право на издржавање од родитеља. Према члану 278. став 2. истог Закона, прописано је да тужбу за издржавање може поднети лице које се у смислу овог Закона сматра повериоцем, односно дужником издржавања и орган старатељства. Висина издржавања може се смањити или повећати ако се промене околности на основу којих је донета претходна одлука ,у смислу одредбе члана 164. истог Закона.

У конкретном случају, правноснажном пресудом Другог основног суда у Београду П2 914/18 од 06.11.2018. године одлучено је о издржавању мал. детета, ВВ, који је, у смислу одредбе члана 278. став 2., у вези члана 154. став 1. Породичног закона, поверилац издржавања, те је он активно легитимисан да тражи измену обавезе издржавања због промењених околности, у смислу одредбе члана 164. Породичног закона. Мајка мал. детета, тужена-противтужиља ББ, није активно легитимисана да тражи измену одлуке о издржавању мал. детета, јер она није поверилац издржавања већ је његов законски заступник. Како ово није парница у којој се одлучује о поверавању детета једном од родитеља ради вршења родитељског права, пошто није спорно да тужена-противтужиља самостално врши родитељско право јер јој је мал. дете, ВВ, поверен у том смислу, правноснажном пресудом Другог основног суда у Београду П2 914/18 од 06.11.2018. године, а измена те одлуке није предмет ове парнице, онда то што је у спору о поверавању мал. детета родитељ активно легитимисан и за захтев за његово издржавање, није од утицаја на одлучивање о активној легитимацији у овој парници, у смислу у ком то тужена-противтужиља у ревизији неосновано указује.

На основу одредбе члана 414. став 1. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Трошкови на име ангажовања пуномоћника, адвоката за састав одговора на ревизију тужиоцу-противтуженом нису били потребни у смислу одредбе члана 154. став 1. Закона о парничном поступку.

На основу одредбе члана 165. став 1. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић