Допунским решењем Основног суда у Убу Р1 5/18 од 13.08.2021. године, ставом првим изреке, допуњено је решење истог суда Р1 5/18 од 21.09.2020. године утолико што је одбијен предлог предлагача којим је тражио да се противник предлагача – корисник експропријације обавеже да му исплати накнаду за грађевинске припатке који се налазе на кат.парцелама .., .. и .. КО ..., које парцеле су експроприсане решењем Одељења за послове урбанизма, обједињене процедуре имовинскоправне послове, општинске управе Општине Уб број 465-285/17-04 од 26.07.2017. године и то за: цистерну за воду са постољем, један мост (улаз у воћњак), пољски вц и контејнер за смештај сезонских радника, као неосновано тражење. Ставом другим изреке је констатовано да у осталом делу првостепено решење остаје непромењено и са овим допунским решењем чини целину.

Решењем Вишег суда у Ваљеву Гж 2419/21 од 13.01.2022. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба предлагача и првостепено решење у ставу другом изреке, у делу у коме је одбијен предлог предлагача којим је тражио да се противник предлагача обавеже да предлагачу исплати накнаду за засад јагоде и то постојеће на КП бр. .. КО ... у износу од 7.175.960,00 динара и на КП бр. .. КО ... у износу од 2.840,00 динара, потврђује. Ставом другим изреке, укинуто је првостепено решење у преосталом делу става другог изреке, у коме је одбијен захтев предлагача којим је тражено да се противник предлагача обавеже да предлагачу исплату накнаду за засад купине на КП бр. .. КО ... у износу од 36.000,00 динара, као и у ставу петом изреке и предмет у тим деловима враћен првостепеном суду на поновни поступак. Ставом трећим изреке, одбијена је као неоснована жалба предлагача и допунско решење потврђено.

Против решења другостепеног суда, предлагач је благовремено изјавио ревизију против става првог изреке, због погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијано решење на основу члана 408. у вези са чланом 420. став 6. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11...18/20) и чланом 27. став 2. Закона о ванпарничном поступку и утврдио да ревизија предлагача није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, правноснажним решењем Одељења за послове урбанизма, обједињене процедуре имовинскоправне послове, Општинске управе Општине Уб број 465-285/17-04 од 26.07.2017. године, експроприсане су непокретности ранијег власника, овде предлагача АА из ..., у корист противника предлагача ЈП „Електропривреда Србије“ Београд, Огранак РБ Колубара Лазаревац, као корисника експропријације, у циљу проширења површинског копа Радљево. У току поступка је донето делимично решење Р1 5/18 од 05.10.2018. године, којим је одређена новчана накнада за земљиште, изузев за део КП бр. .. КО ..., за грађевинске објекте и припатке, као и за дрвну масу. На експроприсаним парцелама бр. .. и бр. .., налазио се засад јагода, а на КП бр. .. засад купине. Засад јагода је формиран у јесен 2015. године и на основу усаглашеног налаза и мишљења вештака пољопривредне струке у време изласка вештака на лице места експлоатациони период овог засада је већ био завршен (вештак ГЗЗВ на лицу места је био 29.09.2017. године, када је била последња година експлоатације, а вештак Зоран Божић 06.06.2018. године када није било плодова за бербу). Укупна вредност засада јагода на КП бр. .. КО ... према налазу вештака износи 7.175.960,00 динара, док вредност засада јагода на КП бр. .. КО ... износи 2.840,00 динара, а вредност засада купине 36.000,00 динара.

Полазећи од овако утвђеног чињеничног стања, првостепени суд је одбио предлог предлагача за исплату накнаде за засад јагода, јер је предлагач као ранији власник већ у потпуности остварио уложене инвестиције и чист принос и да на основу одредбе члана 52. Закона о експропријацији нема право на исплату накнаде за јагоде.

Другостепени суд је закључио да је првостепени суд на правилно утврђено чињенично стање правилно применио материјално право када је одбио захтев за исплату накнаде за засад јагода. Према усаглашеном налазу вештака експлоатациони период јагода је био завршен, те се не ради о воћњаку у смислу члана 45. Закона о експропријацији, већ о засаду са кога је предлагач имао право да убере плодове у складу са одредбом члана 52. став 1. Закона о експропријацији. Предлагач као ранији сопственик није био онемогућен да убере плодове јагода у смислу члана 52. став 4. Закона о експропријацији, те да је стога правилно одбијен захтев за одређивање накнаде у овом делу.

Код овако утврђеног чињеничног стања правилно, је одбијен захтев предлагача за исплату накнаде за засад јагода, а по оцени Врховног касационог суда другостепени суд је дао разлоге које прихвата и овај суд.

Одредбом члана 52. став 1. Закона о експропријацији прописано је да ранији сопственик има право да скине усеве и убере плодове са експроприсаног земљишта, а ставом 4. овог члана да ако ранији сопственик није био у могућности да скине усеве или убере плодове, услед тога што је кориснику експропријације дозвољено да отпочне радове пре скидања усева или убирања плодова, ранији сопственик има право на накнаду за усеве или плодове према тржишној цени, по одбитку потребних трошкова које би имао од жетве или бербе.

У конкретном случају експлотациони период јагода је био завршен и не ради се о воћњаку у смислу члана 45. Закона о експропријацији, нити је предлагач указао да је био онемогућен да убере плодове, због чега је правилно другостепени суд применом одредбе члана 52. став 1. и 4. Закона о експропријацији закључио да предлагач нема право на накнаду за засад јагода. Предлагач у ревизији фактички оспорава чињенично стање које је било основ за примену одредбе члана 52. Закона о експропријацији, што не може бити ревизијски разлог у смислу члана 407. ЗПП. Такође су неосновани и ревизијски наводи да је ванпарнични суд прекорачио овлашћење из члана 132. до 140. ЗВП, јер је управо одређујући у складу са својим овлашћењима облик експроприсаног засада у даљем поступку се изјаснио о право на накнаду.

Врховни касациони суд је утврдио да се ни осталим наводима у ревизији, не доводи у сумњу правилност побијане одлуке због чега их посебно није образлагао, па је на основу одредбе члана 414. став 1. ЗПП одлучио као у ставу првом изреке одлуке.

Председник већа – судија

Добрила Страјина с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић