У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић и Данијеле Николић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Драган Човић адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Катарина Антуновић адвокат из ..., ради заштите од насиља у породици, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж2 433/21 од 07.10.2021. године, у седници већа одржаној 27.01.2022. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж2 433/21 од 07.10.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Новом Саду П2 489/2021 од 24.05.2021. године, у првом ставу изреке одређена је мера заштите од насиља у породици тако што је забрањено туженом да се приближава тужиљи на удаљеност мању од 50 метара и наложено му је да се уздржава од приближавања на ову удаљеност. У другом ставу изреке забрањено је туженом да приступа у простор око места становања тужиље на адреси ..., улица ... ... број ... на удаљеност мању од 50 метара и наложено му је да се уздржава од приступа у овај простор. У трећем ставу изреке забрањено је туженом да на било који начин узнемирава тужиљу и наложено му је да се уздржава од сваког дрског, злонамерног и безобзирног понашања којим се угрожава телесни интегритет, душевно здравље или спокојство тужиље. У четвртом ставу изреке одређено је да се ове мере од заштите од насиља у породици одређују у периоду од годину дана и да могу бити продужаване све док не престану разлози због којих су одређене. У петом ставу изреке одређена је привремена мера којом је туженом забрањено свако даље узнемиравање тужиље и наложено му да се уздржава од сваког дрског, безобзирног и злонамерног понашања којим се угрожава телесни интегритет, душевно здравље и спокојство тужиље, а забрањено му је приближавање тужиљи на удаљеност мању од 50 метара, забрањен му је и приступ адреси становања тужиље такође на удаљеност мању од 50 метара с тим да привремена мера траје до правноснажног окончања парничног поступка (став шести). У седмом ставу изреке одређено је да жалба не задржава извршење. У осмом ставу изреке обавезан је тужени да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 35.320,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности одлуке до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж2 433/21 од 07.10.2021. године, у првом ставу изреке жалба туженог делимично је усвојена, а делимично одбијена и првостепена пресуда укинута у делу одлуке о привременим мерама, па је предмет у том делу враћен првостепеном суду на поновно суђење, док је у преосталом делу првостепена пресуда потврђена. У другом ставу изреке одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду, применом члана 408. Закона о парничном поступку, па је нашао да је ревизија неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Такође није учињена ни битна повреда одредаба парничног поступка на коју се у ревизији указује.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља и тужени су живели у ванбрачној заједници у којој је, ... године, рођена заједничка ћерка. Породица је живела у породичној кући у ..., улица ... ... број ... . Ова кућа је у сувласништву парничних странака. Заједница живота странака је прекинута у августу 2020. Године, након насиља које је тужени извршио према тужиљи. Због тога су му изречене хитне мере забране прилажења и комуницирања са тужиљом, и он се тада и иселио из заједничког домаћинства. Пред Основним судом у Новом Саду је у току парница између странака за вршење родитељског права над заједничким дететом, малолетном ВВ, која са туженим живи у изнајмљеном стану. Тужени је и раније вршио насиље према тужиљи и због тога је правноснажном пресудом осуђен за кривично дело насиља у породици.

У јутарњим часовима 22.08.2020. године странке су разговарале и тужиља је туженом саопштила да жели да се разиђу, након чега је тужени изашао из куће. Истог дана, око 19,00 часова, тужени се вратио кући у видно алкохолисаном стању. Тужиља је видела, како возећи комби великом брзином улази у улицу и приближава се њиховој кући, а при том је био и веома бесан. Тужиља је због тога ушла у ауто који се налазио испред куће. Тужени је пришао комбијем, препречио јој пут и псовао је. Затим је изашао из комбија, насрнуо на тужиљу и кроз полуотворен прозор аутомобила у коме је била тужиља гурнуо је руку, па је једном руком ухватио за косу и чупајући је покушавао да је извуче из возила, док је другом руком покушавао да извади кључ из аутомобила. Тужиља је успела да подигне стакло прозора, тако је он прикљештио руку и након тога је некако успела да колима заобиђе постојеће препреке и заустави аутомобил испред комшиницине куће одакле је позвала полицију. Тужени је викао и испред куће комшинице и потом отишао до куће странака, узео папире и одвезао се комбијем. Стога су туженом у полицијској станици изречене хитне мере које су и продужене. После тога, али поводом наведеног догађаја, Основно јавно тужилаштво у Новом Саду је суду поднело оптужни предлог због кривичног дела насиља у породици против туженог. Овај кривични поступак је у току.

Тужени је дана 10.03.2021. године поново испољио насиље према тужиљи, тако што ју је позвао телефоном и рекао да ће она зажалити и проклети дан када га је пријавила полицији. Рекао јој је и да иде код судије који води кривични поступак и каже му да је све измислила и слагала. Потом су му такође од стране полиције изречене хитне мере забране и престанка комуницирања са тужиљом у наредних 48 сати, а решењем Основног суда у Новом Саду хитне мере су продужене на рок од још 30 дана. Тужени је, по истеку мера заштите од насиља у породици, на разне начине узнемиравао тужиљу све до подношења тужбе у овој парници. Тужиља сада живи у породичној кући у ..., у којој су странке живеле са дететом, а дете живи са туженим. Према налазу и мишљењу Центра за социјални рад Града Новог Сада од 08.04.2021. године постоји висок ризик од понављања насиља, пре свега психолошког.

Код тако утврђеног чињеничног стања правилан је закључак нижестепених судова да у конкретном случају постоји насиље у породици, због чега има места одређивању мера заштите од насиља у породици.

Одредбом члана 197. став 1. Породичног закона прописано је да је насиље у породици понашање којим један члан породице угрожава телесни интегритет, душевно здравље или спокојство другог члана породице. Одредбом става 2. истог члана прописано је да се под насиљем у породици, између осталог, нарочито сматра наношење или покушај наношења телесне повреде, изазивање страха претњом убиства или наношења телесне повреде члану породице или њему блиском лицу, вређање, као и свако друго дрско, безобзирно и злонамерно понашање.

Одредбом члана 198. став 1. Породичног закона прописано је да против члана породице који врши насиље суд може одредити једну или више мера заштите од насиља у породици, којом се привремено забрањује или ограничава одржавање личних односа са другим чланом породице. Одредбом става 2. истог члана прописано је да су мере од заштите од насиља у породици: 1. издавање налога за исељење из породичног стана или куће, без обзира на право својине, односно закупа непокретности; 2. издавање налога за усељење у породични стан или кућу без обзира на право својине, односно закупа непокретности; 3. забрана приближавања члану породице на одређеној удаљености; 4. забрана приступа у простор око места становања или места рада члана породице; 5. забрана даљег узнемиравања члана породице. Одредбом става 3. истог члана прописано је да мера заштите од насиља у породици може трајати највише годину дана.

Одредбом члана 286. Породичног закона прописано је да, ако орган старатељства није покренуо поступак у спору за заштиту од насиља у породици, суд може затражити од органа старатељства да пружи помоћ у прибављању потребних доказа и да изнесе своје мишљење о сврсисходности тражене мере. Из наведене одредбе, поред осталог, произилази да мишљење органа старатељства не везује суд, већ суд слободно процењује мишљење органа старатељства, тако да може да га уважи у целости, само делимично или да га уопште не уважи.

Имајући у виду да је тужени више пута испољио насиље према тужиљи, поред осталог тако што је псовао, односно вређао, а и претио јој, те да понашање туженог према тужиљи одступа од нормалног опхођења, а испољио је и физичко насиље тако што је чупао за косу покушавајући на силу да је извуче из возила, извесно је да је такво понашање туженог представља безобзирно и злонамерно понашање и самим тим представља насиље у породици. Правилан је закључак нижестепених судова да је, имајући у виду да у конкретном случају постоји породично насиље туженог над тужиљом, у циљу престанка овог насиља, као и у циљу превенције од будућег насиља, потребно изрећи мере заштите у породици, и то: забране приближавања тужиљи на удаљеност мању од 50 метара, забране приступа у простор око места становања тужиље на удаљеност мању од 50 метара и забране да на било који начин узнемирава тужиљу као адекватне мере заштите од насиља према утврђеној врсти и обиму насиља из члана 198. став 2. тачка 3. 4. и 5. Породичног закона. Такође је правилно одређена дужина трајања ових одређених мера у складу са одредбом члана 198. став 3. Закона.

Суд је ценио наводе ревизије, па је нашао да су неосновани. У ревизији се указује на неправилну оцену доказа и погрешно утврђено чињенично стање, што представља понављање навода који су већ истицани у жалби против првостепене пресуде. Ове наводе је другостепени суд правилно оценио као неосноване и за ту оцену дао јасне и довољне разлоге, које Врховни касациони суд у свему прихвата.

На основу члана 414. Закона о парничном поступку, донета је одлука као у изреци.

Председник већа-судија
Бранислав Босиљковић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић