Против правноснажне пресуде донесене у другом степену тужиоци су изјавили ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност побијане пресуде у смислу члана 408. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац Књижевна заједница ''АА'' заједно са тужиоцем ББ који је главни и одговорни уредник манифестације „ВВ'' и аутор концепције програма ове манифестације и тужени Град Врање су 2011. и 2012. године паралелно али свако посебно, истовремено су организовали културну манифестацију ''ВВ'' у Врању. За ову организацију нико од њих није добио помоћ од стране Републике. Иначе је ову помоћ до 2011. године и после 2012. године увек добијао тужилац Културна заједница ''АА'' који је износио 250.000,00 динара у 2010. години. У 2011. и 2012. години Комисија за књижевне манифестације и награде за издавачку делатност Министарства културе и информисања информационог друштва РС је подржала реализацију манифестације ''ВВ'' и награду ''АА'' за коју манифестацију су 2011. године конкурисали Књижевна заједница ''АА'' и Град Врање, а за 2012. годину конкурисали су Књижевна заједница ''АА'' и Јавна установа Народни универзитет Врање. За 2011. годину била су одвојена средства у износу од 250.000,00 динара али ником нису додељена, а за 2012. годину Република Србија није обезбедила новчана средства за ову манифестацију, нити су икоме додељена. Вештачењем од стране вештака економско-финансијске струке утврђено је да је према уговору од 26.02.2004. године између тужиоца Књижевне заједнице ''АА'' и туженог Града Врања тужени остао дужан одређени износ из буџета Града Врања на име материјалних трошкова тужиоца по основу уговорених и проведених културних активности у 2011. и 2012. години, што је било предмет спора у парници П 3769/12, каснији број П 1535/14 и који износ није у вези са износом који је Република Србија издвајала као помоћ и суфинансијер културне манифестације ''ВВ''. На основу дотадашње праксе издвојених средстава од 250.000,00 динара за ову манифестацију за 2011. годину од 250.000,00 динара вештак је проценио да износ материјалне штете тужилаца за 2011. и 2012. годину износи по 250.000,00 динара годишње односно укупно 500.000,00 динара. Из потврде о уношењу у евиденцију и депоновању ауторских дела и предмета сродних права Завода за интелектуалну својину Републике Србије од 21.06.2010. године утврђено је да је подносиоцу пријаве ББ унето дело под насловом ''Уредничка концепција књижевних манифестација програма и награда издавачке делатности Књижевне заједнице ''АА'' са идејним решењима логоа књижевне заједнице као и логоа историјског архива Библиотеке ''АА'' и „ГГ“; да је врста дела ''идејно уређивачка концепција идејно ликовно и графичко решење логоа по коме је као аутор назначен подносилац пријаве ББ што је депоновано у Заводу за интелектуалну својину дана 16.06.2010. године под бројем .. . Пресудом Вишег суда у Врању П 1/11 од 23.11.2011. године усвојен је тужбени захтев тужилаца Књижевне заједнице ''АА'' и ББ па је туженом Граду Врању забрањено организовање културних манифестација „ВВ'' и ''ДД'' као и расписивање конкурса и дела књижевне награде ''АА''. Наведена пресуда потврђена је пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 339/12 од 20.12.2012. године. Правноснажном пресудом Основног суда у Врању П 2376/14 од 09.04.2015. године усвојен је тужбени захтев тужиоца Града Врања против тужене Књижевне заједнице ''АА'' па је раскинут уговор број .. од 26.02.2004. године закључен између парничних странака због промењених околности, новог Закона о култури из 2009. године. Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 1305/15 од 24.11.2015. године укинута је пресуда Основног суда у Врању П 1535/14 од 28.01.2015. године и усвојен тужбени захтев тужиоца Књижевне заједнице ''АА'' и обавезан тужени Град Врање да јој на име дуга по основу уговорених и проведених ауторних активности и издатака за материјалне трошкове исплати за 2011. годину износ од 3.660.908,77 динара, са каматом, а за 2012. годину износ од 2.811.060,94 динара са каматом и на име неисплаћених плата за период 01.01.2011. до 31.12.2012. године износ од 1.678.300,47 динара са каматом а за веће потраживање од досуђеног на име неисплаћених плата и доприноса до траженог износа је одбијен као неоснован.

Полазећи од утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је усвојио тужбени захтев налазећи да тужиоцима припада накнада штете у виду изгубљене добити коју би, да није било штетног понашања туженог остварили по редовном току ствари.

Супротно, другостепени суд је закључио да је за финансирање манифестације неопходно расписати конкурс на основу кога се са изабраним подносиоцем пројекта закључује уговор о финансирању, па како у овом случају на конкурсу није дошло до избора органиизатора, то ни средства нису додељена. Због тога је укинуо првостепену пресуду и одбио тужбени захтев у целости.

Основано се у ревизији указује да је другостепена одлука донета уз погрешну примену материјалног права.

Према члану 15. став 1. Уредбе о условима које треба да испуњавају примерци ауторског дела и предмета сродних права који се депонују, уношење у евиденцију и депоновање ауторских дела и предмета сродних права и садржаја о евиденцији депонованих ауторских дела и предмета сродних права код надлежног органа (''Службени гласник РС'' 45/10) надлежни орган не испитује само садржину ауторског дела и предмет сродног права који се депонује и уноси већ евиденција обезбеђује доказ за ауторе и друге носиоце ауторских права као обезбеђење доказа о чињеницама које могу бити од значаја за евентуални судски спор или неку другу потребу у вези са предметом депоновања.

По члану 2. став 1. Закона о ауторским правима (''Службени гласник РС'' 104/09... 29/16) организација одређене културне манифестације као и организација доделе одређене награде представља ауторско дело када су изражени у одређеној форми и када представљају оригиналну духовну творевину.

Према члану 155. Закона о облигационим односима измакла корист је спречавање повећања нечије имовине. По члану 189. став 1. истог закона оштећени има право како на накнаду обичне штете, тако и на накнаду измакле користи. По ставу 3. истог члана при оцени висине измакле користи узима се у обзир добитак који се могао основано очекивати према редовном току ствари или према посебним околностима, а чије је остварење спречено штетниковом радњом или пропуштањем.

Тужени је својим понашањем (пријављивањем на конкурс ради организације културне манифестације ''ВВ'', иако на то није имао право, што је утврђено правноснажном пресудом којом му је оваква организација забрањена) спречио остварење права тужилаца на добит коју су основано очекивали по редовном току ствари за 2011. и 2012. годину (као носиоци ауторског права на ову организацију на име чега су им сваке године додељивана финансијска средства), а претходне 2010. године у износу од 250.000,00 динара. Због тога је дужан да тужиоцима накнади ову штету у тим очекиваним износима који су за то били издвојени (500.000,00 динара).

На основу члана 416. ЗПП одлучено је као у изреци.

Одлука о трошковима поступка донета је на основу чланова 153. став 1, 154. и 165. став 2. ЗПП. Тужиоцима су досуђени трошкови на име састава тужбе од стране адвоката у износу од 9.000,00 динара, седам одржаних рочишта у износу од по 10.500,00 динара, два неодржана рочишта у износу од по 6.000,00 динара, трошкови на име вештачења 7.000,00 динара, такса на тужбу 58.800,00 динара, такса на пресуду 34.300,00 динара, састав ревизије 33.000,00 динара, таксе на ревизију 39.600,00 динара и таксе ревизијску одлуку 39.600,00 динара, све одмерено према важећој АТ и ТТ.

Председник већа судија

Звездана Лутовац,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић