
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 5028/2019
26.11.2020. година
Београд
Р Е Ш Е Њ Е
УКИДА СЕ пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Гж 6809/18 од 09.07.2019. године и предмет враћа другостепеном суду на поновно суђење.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Крагујевцу П 155/18 од 07.02.2018. године одбијен је тужбени захтев којим је тужиља тражила да се утврди да је извршење на непокретности – породичној стамбеној згради постојећој на кп.бр. ... уписаној у ЛН бр. ... КО ..., означеној као зграда број ..., сувласништво тужиље и туженог – извршног дужника ГГ, предузето од стране тужених ББ и ВВ по решењу Основног суда у Крагујевцу И 711/13 недопустиво у односу према тужиљи. Истом пресудом обавезана је тужиља да туженима накнади трошкове парничног поступка у износу од 55.500,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 6809/18 од 09.07.2019. године ставом првим изреке преиначена је првостепена пресуда и утврђено према туженима да је на делу непокретности – породичној стамбеној згради постојећој на кп. ... уписаној у ЛН бр. ... КО ... означеној као зграда број ... и то на просторији површине 32м2 која се налази у склопу наведене зграде број ... на кп.бр. ... на којој је тужиља сувласник са уделом од ½ и која представља физички функционалну целину, извршење које је предузето од стране тужених по решењу Основног суда у Крагујевцу И 711/13 недопустиво у односу према тужиљи. Истом пресудом у ставу другом изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев за утврђење да је извршење на преосталом делу наведене непокретности – породичној стамбеној згради на кп. ... уписаној у ЛН бр. ... КО ..., означеној као зграда број ..., сувласништво тужиље и туженог извршног дужника ГГ предузето од стране тужених по решењу Основног суда у Крагујевцу и ... недопустиво у односу према тужиљи. Ставом трећим изреке обавезани су тужени да као солидарни дужници тужиљи накнаде трошкове парничног поступка у износу од 23.650,00 динара.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену благовремено су изјавили ревизију тужени због погрешне примене материјалног права.
Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку и налази да је ревизија основана.
Према утврђеном чињеничном стању тужиља АА и тужени ГГ су били у брачној заједници од 1989. године до 2011. године у ком периоду су заједничким радом вршили доградњу породичне стамбене зграде на кп. ... из ЛН ... КО ..., означеној као зграда број ..., као и зграде помоћног објекта означеног као зграда број ... Тужиља од заснивања брачне заједнице живи у наведеној породичној згради у .... Тужене ББ и ВВ су сестре туженог ГГ. У оставинском поступку на заоставштини заједничког оца туженима је припала по 1/3 парцеле 119/3 са зградом и помоћним објектом а уговором о деоби Ов. 606/12 од 19.04.2012. године туженом ГГ је припала помоћна зграда број 2, а туженима ББ и ВВ зграда број 1. У парници за исељење туженог ГГ из зграде број 1 донета је пресуда на основу признања 24.10.2012. године на основу које су, као извршне исправе тужене ББ и ВВ покренуле поступак извршења И 711/13 пред Основним судом у Крагујевцу. По приговору тужиље, решењем извршног суда од 30.07.2013. године тужиља је, као треће лице, упућена на парницу у смислу члана 50. Закона о извршењу и обезбеђењу.
Налазећи да је у посебној парници одбијен тужбени захтев за утврђење сувласничког удела тужиљи на ¼ зграде број 1 на кат. парц. ... КО ..., првостепени суд је одбио тужбени захтев за утврђење недопустивости извршења.
Побијаном одлуком је делимично усвојен тужбени захтев утврђењем недопустивости извршења на просторији површине 32м2 у склопу зграде број 1 на кат. парц. 119/3 заснивањем одлуке на пресуди Апелационог суда у Крагујевцу Гж 2130/17 од 06.09.2017. године којим је утврђено сувласништво тужиље на ½ наведене просторије.
По оцени Врховног касационог суда побијана одлука заснована на погрешној примени материјалног права услед чега чињенично стање није у потпуности утврђено.
Према члану 50. став 1. Закона о извршењу и обезбеђењу лице које тврди да у погледу предмета извршења има право које спречава извршење, може све до окончања извршног поступка да изјави приговор судији, којим тражи да се извршење на том предмету прогласи недопуштеним. Сходно цитираним одредбама законски услов за спречавање извршења је да треће лице докаже постојање права на предмету извршења које спречава његово спровођење. У овом случају тужиља је истицала право сусвојине на спорној непокретности по основу стицања у браку. Како је сувласнички удео тужиље на једној просторији зграде број 1 на парцели 119/3 другостепени суд засновао на пресуди Апелационог суда у Крагујевцу Гж 2130/17 од 06.09.2017. године која је укинута решењем Врховног касационог суда Рев 2732/2018 од 20.12.2018. године пре доношења побијане пресуде остало је спорно право својине тужиље на непокретности која је предмет оспореног извршења и постојање законских услова за његово спречавање. Стога је побијана одлука морала бити укинута. Тужени су ревизијом оспорили другостепену пресуду у целини и Врховни касациони суд налази да тужени имају правни интерес за побијање одлуке у потпуности, јер апелациони суд није одлучио у границама изреке првостепене пресуде ни постављеног тужбеног захтева за утврђење недопустивости извршења на згради број 1 сувласништво тужиље и туженог ГГ већ њеном конкретно описаном делу.
У поновном поступку другостепени суд ће отклонити указане неправилности и утврдити наведене одлучне чињенице а затим донету правилну и на закону засновану одлуку.
Са изнетих разлога, одлучено је као у изреци решења на основу члана 416. став 2. Закона о парничном поступку.
Председник већа-судија
Слађана Накић Момировић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић

.jpg)
