.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 5/2025
20.05.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића, Марије Терзић, Добриле Страјина и Драгане Миросављевић, чланова већа, у парници тужилаца АА из ..., ББ из ..., ВВ из ... и ГГ из ..., чији је заједнички пуномоћник адвокат Милован Јовић из ..., против туженог Града Новог Сада, кога заступа Правобранилаштво Града Новог Сада, ради исплате, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 947/24 од 28.05.2024. године, у седници одржаној 20.05.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 947/24 од 28.05.2024. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 947/24 од 28.05.2024. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Новом Саду П 7671/2022 од 23.01.2024. године ставом првим изреке, одбијен је приговор апсолутне ненадлежности суда. Ставом другим изреке, усвојен је тужбени захтев тужилаца. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да исплати тужиоцима износ од укупно 1.393.513,00 динара и то: тужиоцу АА износ од 92.956,00 динара, тужиљи ББ износ од 526.022,00 динара, тужиоцу ВВ износ од 508.659,00 динара и тужиљи ГГ износ од 265.876,00 динара, сваком са затезном каматом од пресуђења до исплате, као и да тужиоцима исплати трошкове парничног поступка у износу од 451.472,00 динара са законском затезном каматом од извршности до исплате.
Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 947/24 од 28.05.2024. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба и потврђена првостепена пресуда у побијаном усвајајућем делу. Ставом другим изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова жалбеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној применом члана 404. ЗПП.
Према члану 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...10/23-други закон) ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни суд у већу од пет судија.
По оцени Врховног суда услови за примену института изузетно дозвољене ревизије из члана 404. став 1. у вези члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 10/23) у конкретном случају нису испуњени. Имајући у виду врсту спора и садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге које су нижестепени судови дали за своје одлуке, у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања у интересу равноправности грађана. Образложење побијаних пресуда је у складу са постојећом судском праксом у тумачењу и примени материјалног права у случају утврђења права својине и фактичке експропријације која настаје када се на градском грађевинском земљишту изгради део површине од јавног интереса (улице) које је приведено намени и када не постоји решење о изузимању из поседа и исплати накнаде, односно решење о експропријацији. Код утврђења да је у конкретном случају претежни део катастарских парцела тужилаца заузет изградњом улице, које држи и користи тужени, да је тужиоцима као власницима, односно сувласницима у овој парници досуђена накнада у висини тржишне вредности за изузето земљиште сразмерно власничком (сувласничком) уделу и утврђено право својине туженог на том земљишту, не постоји потреба за уједначавањем судске праксе. Из изнетих разлога, одлучено је као у првом ставу изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужбу ради исплате тужиоци су поднели 19.09.2022. године, а највиша вредност предмета спора за тужиљу ББ износи 526.022,00 динара.
Имајући у виду да се у конкретној правној ствари ради о имовинскоправном спору у коме се тужбени захтев односи на новчано потраживање, у коме вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, то је Врховни суд нашао да је ревизија недозвољена, применом члана 403. став 3. ЗПП.
На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у другом ставу изреке.
Председник већа – судија
Гордана Комненић с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
